Kako ćemo uskoro plaćati na svakodnevnom nivou i kakve velike promene dolaze u svet finansijskih usluga i bankarstva bile su ključne teme panel diskusije „Mobilna plaćanja u Srbiji – prošlost, sadašnjost i budućnost“. Domaćini panela bili su norveška fintek kompanija Auka, proglašena za najbolju evropsku platformu za mobilna plaćanja u 2017. i 2018. godini* i NJ.E. Arne Sanes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.
Način plaćanja i pružanje finansijskih usluga u Srbiji, kao i širom Evrope, biće izmenjeni kao posledica Revidirane direktive o platnim uslugama – PSD2, usvojene u EU početkom godine, iako Srbija nije deo EU u ovom trenutku, zaključeno je na panelu. Ova direktiva omogućava trećim licima da pružaju finansijske usluge, bilo da su to fintek kompanije ili giganti kao što su Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon.
Po ovoj direktivi, banke će morati da trećim licima dopuste pristup računima klijenata kroz aplikacione programske interfejse (API) i omoguće im da uobliče finansijske usluge zasnovane na podacima i infrastrukturi banaka. To će morati da se desi najkasnije u septembru 2019, kada će Regulativni tehnički standardi (RTS), koji regulišu PSD2, stupiti na snagu.
„Ljudi ne vole promene, ali ako im ponudite rešenje, oni će ga prihvatiti. Ova istina može da se primeni i na mobilna plaćanja. Kada dođu na tržište, ona su poput cunamija nakon kog ne znaš šta će da se desi. Banke mogu da se uplaše toga, ali žele da imaju priliku da budu deo priče jer niko ne zna šta će taj cunami doneti. Ne možeš da se boriš protiv promene, ali možeš postati promena”, naglasio je Daniel Doderlajn (Daniel Döderlein), izvršni direktor i osnivač Auke.
Srđan Novaković, direktor Digitalnog centra u Addiko Banci, je istakao da su tržišta Srbije i regiona spremna za promene koje donose mobilna plaćanja: „Klijenti će to prihvatiti, ali ne radi se samo o klijentima. Radi se i o prodavcima, velikim igračima, kao i bankama koje moraju da se udruže i lansiraju najbolju, jednu mobilnu aplikaciju koja će biti prihvatljiva klijentima. Mislim da je to izvodljivo i moramo da budemo brzi jer klijenti žele da imaju jednostavno rešenje direktno na mobilnom telefonu, pre no da koriste platne kartice”.
S njim se slaže i Miloš Polovina, predsednik Odbora za digitalno bankarstvo u Udruženju banaka Srbije: „Ako banke bude zajedno u ovome, možemo uspeti. Bankarstvo će se promeniti. Sve banke u Srbiji imaju volju, ali im je potrebna i dozvola. Srbija je često bila pilot zemlja za ovakve promene”.
Zorana Branković, direktorka Odeljenja za multichannel marketing u Banca Intesa, kaže da je budućnost mobilnih plaćanja u Srbiji svetla i da postoji volja banaka, kao i Narodne banke Srbije i klijenata. „U naredne tri do četiri godine imaćemo potpuno drugačiju situaciju u bankarstvu i plaćanjima u našoj zemlji. Banca Intesa već radi dosta toga u toj oblasti“, dodala je.
U istraživanju koje je Auka sprovela u aprilu ove godine, 2000 donosioca odluka u evropskim bankama su bili upitani o tome kako će odreagovati na mobilna plaćanja, od toga i 100 bankara u Srbiji. Iako je skoro polovina (45 odsto) srpskih bankara u istraživanju napomenulo da smatra da će se bankarstvo uskoro promeniti iz korena, tek 30 procenata njih je reklo da su spremni da prihvate da treća lica preuzmu kanale plaćanja.
Doderlajn je dodao da bi najveća prepreka uvođenju mobilnih plaćanja bila da banke nemaju hrabrosti da u tome sarađuju sa fintek kompanijama. „Ako kao kompanija samo vi nudite mobilna plaćanja, tržište će biti vaše, a banke će biti besne. Ako sarađujete u tome sa bankama ili telekomunikacijskim kompanijama, niste vlasnik tržišta jer svi prodajete istu stvar, ali vas to košta mnogo manje. U Norveškoj, na primer, 82 odsto populacije koristi jednog provajdera finansijskih usluga. Banke žele da imaju vlasništvo nad svojim odnosom sa klijentima. Mnogo je jeftinije imati jedno rešenje, jednu aplikaciju za mobilna plaćanja, ali onda moraš stalno ulagati u inovacije”, zaključio je.