To je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima koje bi trebalo da ubrzaju postupak registracije i smanje troškove u postupku osnivanja, a koje će se naći na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije u petak, 1. juna.
Mogućnost elektronske registracije je uvedena od 1. januara ove godine, ali samo za preduzetnike, odnosno fizička lica koja svojim radom obavljaju delatnost koju su prijavili, a izmenama Zakona o privrednim društvima stvara se pravni osnov za elektronsku registraciju osnivanja privrednih subjekata, kao i mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača.
Kada je reč o smanjenju troškova, naknada za elektronsku prijavu osnivanja jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću iznosila bi 20 odsto manje od propisane naknade za papirnu prijavu koja iznosi 4.900 dinara.
Takođe, zamena overe potpisa na osnivačkom aktu kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača trebalo bi da omogući dodatne uštede za privredne subjekte s ozbirom da overa potpisa na osnivačkom aktu kod notara i to samo na jednom primerku iznosi preko 360 dinara.
Izmenama zakona se uvodi i obaveza da privredna društva poseduju elektronsku adresu za prijem elektronske pošte, u skladu sa konceptom e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede što bi trebalo da doprinese ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja.
To rešenje, kako je navela Vlada Srbije u obrazloženju, omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju papirnog poslovanja i smanjenje troškova, kako privredi, tako i državi.
U okviru Agencije za privredne registre već postoji sistem koji omogućava da se registracija elektronske adrese obavi besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju novi troškovi za privredu.
Izmene zakona bi trebalo, između ostalog, da unaprede zaštitu prava manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom za unapređenje ranga Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.
Bliže se uređuje i pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o njenoj isplati.
Time bi se, kako se navodi u obraloženju, izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o njenoj isplati, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što se u praksi često dešavalo.