Razvoj modernih tehnologija odvija se velikom, gotovo vrtoglavom brzinom. Brojna nova rešenja zasnovana na internetu umnogome olakšavaju svakodnevicu, a istovremeno su zbog toga pogodna i za zloupotrebu. Digitalno nasilje postaje sve veći izazov današnjice, posebno kada govorimo o uticaju društvenih mreža na decu i mlade. Uključivanje i digitalno opismenjavanje pre svega roditelja a zatim i vaspitača, nastavnika i psihologa, od posebne je važnosti za prevenciju i sprečavanje digitalnog nasilja.
Prema Alternativnom izveštaju koji je nastao nakon istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) tokom 2018. godine, svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je digitalno nasilje. Rezultati su pokazali i da se za godinu dana broj mladih koji su bili izloženi digitalnom nasilju povećao za devet odsto.
S obzirom da mladi najviše vremena provode na internetu, te da je to osnovni medij kojim se služe, specijalista školske psihologije, Biljana Lajović, ističe važnost istraživanja, koja nam pomažu da sagledamo svu složenost upotrebe savremenih tehnologija. Kako navodi, tehnologija nudi veliku dostupnost sadržaja, nove vidove komunikacije, učenja i zabave, ali donosi i obavezu razvijanja digitalne pismenosti koja treba da omogući primenu konstruktivnog, kvalitetnog korišćenja interneta i zaštitu od raznovrsnih rizika i nasilja.
“Roditelji ne treba deci da brane korišćenje digitalnih tehnologija, niti da ih na taj način izoluju od vršnjaka koji su na mreži. Oni treba da budu prva linija odbrane ukoliko do nasilja i zloupotreba dođe, kako bi edukacijom, razumevanjem pretnje i problema i direktnim razgovorom, decu uputili na to kako mogu da se zaštite”, navodi Lajović.
Istraživanja pokazuju da digitalno nasilje može uticati na psihološki razvoj deteta, te doprineti stresu, potencijalnoj većoj izloženosti pretnjama, problemima sa poremećajem pažnje i depresijom.
Kako bi se ovakvi uticaji na razvoj deteta sprečili, najvažnije je da se deca i roditelji digitalno opismene, kaže Lajović.
“Digitalno opismenjavanje znači da korisnici dobijaju svest o postojanju servisa koji omogućavaju sigurnu dečju zonu koja daje mogućnost da se vodi računa koliko vremena deca provode na internetu i kako možemo da ih sačuvamo od štetnih uticaja”, dodaje ona.
Lajović u svom autorskom tekstu na portalu bezbedniklinci.rs. podvlači značaj istraživanja i analize dobijenih podataka, jer oni ukazuju na potrebu intenzivnog rada sa decom i mladima na jačanju kapaciteta za zaštitu od nasilja na internetu.
“Odrastanje u digitalnom svetu i uz njega traži određena, specifična znanja i veštine, kao i razvijanje pozitivnog sistema vrednosti, naročito ako znamo da deca i mladi nisu u potpunosti svesni svoje ranjivosti, ali i odgovornosti. Neophodno je da nauče specifičnosti komunikacije na internetu, što će im pomoći da nauče kako da se bezbedno ‘kreću’ u digitalnom svetu i da budu u prilici da koriste internet za razvoj i napredovanje” zaključila je ona.