Međunarodni dan interneta, globalne mreže koja je izmenila način na koji ljudi komuniciraju i obavljaju svakodnevne aktivnosti, obeležava se sutra. Tim povodom, stručnjaci agencije za korisničko iskustvo zasnovano na podacima – Merkle, podsećaju na neke od najvažnijih promena koje donose pojava i razvoj interneta.
Nove metode komunikacije i informisanja
Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske banke, internet koristi više od 56 odsto svetskog stanovništva. Upotreba interneta u Republici Srbiji je iznad globalnog proseka i iznosi preko 78 odsto, izveštava Svetska banka.
„Internet je potpuno promenio način na koji komuniciramo, a broj interakcija se multiplicirao u odnosu na raniji period komunikacije. Na primer, predviđanja platforme Statista su da ćemo do kraja godine poslati više od 319 milijardi mejova. Kad na to dodamo interakcije na društvenim mrežama, portalima vesti i sve druge poruke kojima smo izloženi, verovatno je da ni ne možemo da prebrojimo sve te interakcijeˮ, objašnjava Filip Gort, direktor beogradske kancelarije Merkle i dodaje: „Bilo da se radi o privatnoj ili poslovnoj komunikaciji različiti servisi su postali deo naše svakodnevice. Upotreba društvenih mreža, učestalost interakcija i brzina interneta su na istorijskom maksimumu sa tendencijom rasta.ˮ
Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo
Tokom 2020. godine elektronska trgovina porasla je za oko 17 odsto, podaci su Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj.
„Merkle, između ostalih, pruža usluge e-trgovine i e-bankarstva i promene koje se dešavaju ne zaobilaze ni naše softverske inženjereˮ, ističe Gort i dodaje: „Najzastupljeniji trend je svakako korisničko iskustvo tj. prilagođavanje digitalnih platformi potrebama korisnika. Personalizacija u svakom pogledu je ključni trend u digitalnom okruženju, a preporuke proizvoda na osnovu ranije pregledanog sadržaja su samo jedan od primera za personalizaciju.”
Bezbednost u sajber svetu
Na svakih 39 sekundi na svetu je napadnut jedan uređaj priključen na internet, pokazala je studija Univerziteta u Merilendu, a jedan od najčešćih puteva koje hakeri koriste je takozvana „slaba” lozinka.
„Prošle godine su porušeni svi rekordi sajber napada na institucije i pojedince i zbog toga se sve više govori o bezbednosti na internetu. Bilo da su u pitanju neželjeni mejlovi, neovlašćena upotreba ličnih podataka ili kompjuterski virusi, sve češće se susrećemo sa sajber napadima. Jedan od načina da se poveća bezbednost na internetu je edukacija korisnika i zbog toga se sve više govori o šiframa koje nije moguće lako pogoditi, o tome da ne treba otvarati neželjenu e-poštu i slično”, zaključuje Gort.
Šezdesete godine 20. veka smatraju se početkom razvoja interneta, a najveću ekspanziju ova mreža doživela je u periodu između 2000. i 2009. godine kad je upotreba porasla za više od milijardu ljudi. Od 2005. godine, 29. oktobar se i zvanično obeležava kao Međunarodni dan interneta.