Kompanija Ericsson (NASDAQ: ERIC) objavila je da je Stokholm najbolje rangirani grad na Networked Society City Index 2016 listi, a iza njega slede London, Kopenhagen, Singapur i Pariz.
Ovaj indeks meri učinak 41 grada širom sveta iz dva ugla: održivi urbani razvoj i zrelost ICT industrije1.
| Networked Society City Index 2016 | ||||||
| Grad | 2016 | 2014 | Grad | 2016 | 2014 | |
| Stokholm | 1 | 1 | Istanbul | 22 | 27 | |
| London | 2 | 2 | Abu Dabi | 23 | 23 | |
| Singapur | 3 | 4 | Atina | 24 | 24 | |
| Pariz | 4 | 3 | Sao Paulo | 25 | 25 | |
| Kopenhagen | 5 | 5 | Dubai | 26 | 22 | |
| Helsinki | 6 | 6 | Meksiko Siti | 27 | 30 | |
| Njujork | 7 | 7 | Buenos Ajres | 28 | 31 | |
| Oslo | 8 | 8 | Peking | 29 | 26 | |
| Tokio | 9 | 10 | Džakarta | 30 | 34 | |
| Seul | 10 | 12 | Šangaj | 31 | 28 | |
| Tajpej | 11 | 13 | Rijad | 32 | n/a | |
| Los Anđeles | 12 | 11 | Muskat | 33 | 32 | |
| Barselona | 13 | 18 | Manila | 34 | 33 | |
| Hong Kong | 14 | 9 | Johanesburg | 35 | 29 | |
| Berlin | 15 | 16 | Mumbaj | 36 | 37 | |
| Minhen | 16 | 14 | Kairo | 37 | 35 | |
| Majami | 17 | 15 | Delhi | 38 | 36 | |
| Varšava | 18 | 20 | Karači | 39 | 39 | |
| Rim | 19 | 21 | Lagos | 40 | 38 | |
| Sidnej | 20 | 19 | Daka | 41 | 40 | |
| Moskva | 21 | 17 | ||||
Stokholm je na prvom mestu u delu indeksa koji se bavi održivim urbanim razvojem, dok ga sa neznatnom razlikom prate Kopenhagen, Helsinki i Pariz. London je na vrhu ICT dela indeksa, dok je Stokholm na drugom mestu, pre Singapura koji je na trećem mestu.
Gradovi koji su primetno popravili svoj rang na Networked Society City Index 2016 listi, u poređenju sa indeksom iz 2014. godine, su Barselona, Istanbul i Džakarta. Sa druge strane, Hong Kong, Moskva i Dubai su pali na listi. Generalno gledano, gradovi sa nižim stepenom zrelosti ICT industrije imaju tendenciju da se razvijaju brže od gradova sa višim stepenom zrelosti ICT industrije, što ukazuje na dejstvo efekta sustizanja.
Među zaključcima iz Networked Society City Index 2016 liste nalaze se i:
- Postoji pozitivna korelacija između društvenog i ekonomskog razvoja i sve veće zrelosti ICT tehnologija.
- ICT nije od presudnog značaja samo za društveno-ekonomski napredak, već može da pomogne da se ovaj napredak razdvoji od povećanog uticaja na životnu sredinu u korist održivog razvoja.
- Planiranje pametnih gradova biće od ključnog značaja za postizanje nekoliko ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (SDGs). Na primer, gradovi će biti instrumenti za unapređenje klimatske akcije, smanjenje siromaštva, uspostavljanje boljeg zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i za unapređenje društvene i finansijske inkluzije.
- Neke akcije su od suštinskog značaja za gradove da prevaziđu pametne gradove današnjice i postanu održiviji, a to su: uključivanje ICT tehnologija kao infrastrukturne osnove u investicione planove; stvaranje stimulativnog regulatornog okruženja koje podstiče usvajanje ICT tehnologija; holistički pristup integraciji ICT tehnologija u različitim sektorima planiranja, kao što su transport, energija i javna bezbednost; i saradnja između gradova.
Erik Krus, direktor Ericsson Networked Society Lab sektora, izjavio je: „Program Ujedinjenih Nacija UN-Habitat procenjuje da će 70% svetske populacije živeti u gradskim područjima do 2050. godine. Mnoge inicijative za pametne gradove do sada su uglavnom koristile ICT tehnologije da optimizuju postojeće sisteme kao što je na primer pametni transportni sistem. Umesto toga, gradovi treba da preispitaju postojeće strukture da u potpunosti shvate potencijal ICT tehnologija da bi se uverili da pametno znači održivo. Budući grad umreženog društva (Networked Society city) karakterišu prilagodljivost, saradnja, učešće i mobilnost, koji su od suštinske važnosti za osiguravanje da su naši gradovi atraktivna, održiva i živa mesta.”