Digital Video Broadcasting – Handheld je standard za difuzno emitovanje digitalnog video signala na prenosne uređaje. Pojam difuzija (broadcasting) znači da se isti signal emituje svim korisnicima u oblasti dometa predajnika bez obzira da li iko prati program. DVB-H se zasniva na DVB-T (DVB-Terrestrial, zemaljski) standardu za zemaljsku digitalnu televiziju, ali je prilagođen za emitovanje signala na prenosne uređaje. Razvijen je od strane Međunarodnog DVB (Digital Video Broadcasting) Projekta i objavljen od strane Evropskog Instituta za Telekomunikacione Standarde, ETSI.
Mobilna televizija je difuzija digitalnog televizijskog programa na prenosni uređaj ili programa na zahtev na 3G mobilni telefon (tzv. streaming). Nastala je kao odgovor na nove zahteve korisnika koji u jednom uređaju žele istovremeno i komunikaciju i zabavu. Mobilni telefoni, PocketPC i Notebook računari (objedinjeno, prenosni uređaji) koji omogućavaju praćenje televizijskog programa preko DVB-H sistema imaće pored dosadašnjeg prijemnika još jedan prijemnik (antenu). Zbog toga će i veličina uređaja biti nešto veća od uobičajene.
DVB-H je jedan od nekoliko standarda koji se mogu koristiti za prenos TV slike u digitalnom formatu. Glavna konkurencija DVB-H standardu jeDMB, Digital Multimedia Broadcasting, koji je našao snažno uporište u Južnoj Koreji, državi koja prednjači u razvoju mobilne televizije. Italijanski operator mobilne telefonije Tre Italia je prva kompanija u Evropi koja je lansirala komercijalnu mobilnu televiziju TV Digitale Mobilepreko DVB-H.
Sa druge strane, streamingmobilna televizija je u stvari servis mobilne telefonije (UMTS/3G) i ona je ograničena kapacitetom, baš kao i streamingpreko Interneta. Dakle, za razliku od difuzionih servisa, postoji direktna povezanost između broja ljudi koji koriste servis i propusne moći servera u telekomunikacionoj kompaniji. To znači da je difuzioni servis za široku populaciju, dok je streamingservis za uži broj korisnika.
Na postojeći DVB-T sistem, koji je namenjen prijemu digitalnog TV signala preko krovnih antena za kućne TV uređaje, je moguće nadograditi DVB-H. Oba sistema mogu biti operativna u isto vreme, i na taj način se iskorišćava postojeća mreža zemaljske televizije DVB-T. Povratna informacija od prenosnog uređaja do operatora se šalje preko UMTS/3G mreže.
Jedna od najbitnijih mogućnosti standarda je Time-slicingtehnologija, prenosni uređaj prima emitovane podatke periodično koristeći znatno viši bitski protok nego što bi bilo potrebno korišćenjem običnog streaming mehanizma prenosa. DVB-H standard doprinosi značajnom smanjenju potrošnje energije jer dozvoljava prenosnom uređaju da se isključi kada nije u režimu prijema podataka i na taj način štedi bateriju. Da bi se dobio adekvatan nivo uštede od 90% u odnosu na klasičan sistem prenosa, bitski protok mora biti barem 10 puta viši od protoka konstantnog bitskog protoka isporučenog servisa. U slučaju 350 kbps streaming servisa, ovo znači 3.5 Mbps bitskog protoka u trenucima kada je prijemnik aktivan. Dakle, u jednoj sekundi, prenosni uređaj će primiti 10 sekundi video signala, a u ostalih 9 sekundi prijemna antena će biti isključena.
Servisi koje nudi DVB-H Mobilna Televizija
U slučaju difuzije TV programa odabir kanala je jednostavan, pri čemu postoji poseban meni koji nudi izbor svih dostupnih kanala, odnosno servisa.
Direktan prenos podrazumeva mogućnost da korisnik prema svojim predefinisanim željama uživo prima raznovrsne informacije preko DVB-H prenosnog uređaja. Na primer, navijač fudbalskog kluba treba da bude obaveštavan o utakmicama svog kluba, a ukoliko nije u mogućnosti da prati ceo meč, treba da bude obavešten o svakoj promeni rezultata, sa mogućnošću da odgleda odgovarajuću akciju. Svi pretplatnici sa istim odabranim željama će dobiti obaveštenje u isto vreme, i moći će da vide gol. Isto se može uraditi i za vesti, sa segmentacijom za različite tipove vesti kao što su politika, aktuelne afere…Takođe, mogao bi se ponuditi servis u zavisnosti od lokacije. Recimo, kada se korisnik nalazi u tržnom centru, operater bi mogao da ponudi uživo emitovanje oglasa i specijalnih ponuda u okviru tih oglasa, a koje se tiču prodavnica u tom tržnom centru.
Igre su važan tip servisa u realnom vremenu koje trebaju biti podržane od strane DVB-H mreže. Difuzno bi se emitovalo igračko okruženje, više igrača bi moglo da učestvuje, a pri tome bi se GPRS ili UMTS koristio za slanje igračevih komandi ka serveru.
DVB-H je pogodan za prijem video i audio tokova na zahtev sa prethodnom rezervacijom sa predefinisane liste
programa. Video i audio tokovi su kontinualno emitovani sa servera na različitim kanalima: bioskopski trailer snimci poređani prema žanru, audio tokovi i kratki video zapisi, vesti, vremenska prognoza… Difuzija jednog sadržaja se ponavlja na svakih 10-20 minuta, i to je zgodno jer korisnik ne mora da se u tačno određeno vreme uključi u gledanje programa.
Kupovina digitalnih sadržaja može biti ostvarena na bazi pretplate, recimo elektronske novine koje se prikazuju
svakog dana u određeno vreme na uređaju. Dalje, moguće je preuzimati i ažurirati mape puta za informacije o saobraćaju. Server obaveštava sve korisnike koji su naručili podatak o tačnom vremenu emitovanja.
Kvalitet usluge u DVB-H sistemu
DVB-H omogućava ukupne brzine prenosa od 10 do 15 Mbps, i tipičan primer primene bi bio prenos 20 video tokova brzinom od 400 Kbps za svaki tok i sve to na jednom DVB-H kanalu. Rezolucija slike koja se koristi je tipično
352×288 CIF, sa 30 slika u sekundi (fps, frame-per-second). Opseg koji se koristi za prenos DVB-H signala je UHF. Taj opseg se danas donekle koristi od strane analogne televizije. Za DVB-H se najčešće koristi MPEG-4/AVC metod kompresije slike. MPEG (Motion Picture Experts Group) je organizacija koja ima zadatak da postavi predloge i standarde u oblasti video kompresije. MPEG-2 je svetski standard za kompresiju TV signala, dok je MPEG-4 izveden iz MPEG-2 i omogućava duplo viši nivo kompresije uz isti kvalitet. To je format koji se koristi u DVB-H sistemu, kao i za buduću HDTV difuziju.
Tržišni razvoj i dalji koraci u širenju servisa
DVB-H mreže su puštene u komercijalni rad u Italiji, Finskoj, Vietnamu i Albaniji. U Italiji je servis započeo sa radom u Junu 2006. godine i već ima na stotine hiljada pretplatnika. U svetu je sprovedeno više od trideset DVB-H tehničkih i komercijalnih testova. Sledeće zemlje koje uvode DVB-H su Nemačka, Španija, Rusija i Sjedinjene Države. S obzirom na ubrzano gašenje analognih televizijskih stanica širom Evrope, sve veći spektar se oslobađa za DVB-H mreže. Vodeći analitičari smatraju da će industrija bežične tehnologije postati jedan od glavnih pokretača razvoja tehnologije, baš kao i povećana potražnja za sadržajem koji se može pregledati u pokretu. To znači da bi DVB-H mogao da postane jedan od najznačajnijih proizvoda Evropske Unije ikada. DVB-H isporučuje visok nivo kvaliteta servisa krajnjem korisniku u odnosu na danas rasprostranjene video streamingservise koji koriste GSM/UMTS mreže i u isto vreme obezbeđuje ogromni potencijal za rast tržišta. Ključne prednosti DVB-H su to što se radi o otvorenom standardu, sa podrškom preko 60 proizvođača.