Najnoviji izveštaj kompanije Kaspersky Lab – „Spam i phishing u drugom kvartalu 2015.” – otkriva da su spam poruke u tom periodu  najčesće bile u obliku pisama koja govore o aktuelnim događajima.

Spam pod imenom „Nigerijska” pisma koristio je teme zemljotresa u Nepalu, predsedničkih izbora u Nigeriji i Olimpijade u Rio de Žaneiru, u pokušaju da dođe do ličnih podataka i dobrovoljnih donacija korisnika interneta širom sveta.

spam

Iako se procenat spama u i-mejl saobraćaju smanjio za 5,8 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom (sa 59,2 na 53,4 odsto), drugi kvartal 2015. godine obeležilo je povećanje korišćenja svetskih događaja u spam porukama. Neki slučajevi spama su sadržali lažne poruke koje su tražile da primaoci doniraju pomoć žrtvama zemljotresa u Nepalu. U drugim slučajevima, prevaranti su pokušali da namame primaoce sumom od 2 miliona američkih dolara, koju je novoizabrani predsednik Nigerije, navodno, spreman da pošalje korisniku kao kompenzaciju. Ostale spam poruke su sadržale lažna obaveštenja o osvojenim kartama za Olimpijske igre u Brazilu, 2016. godine, u pokušaju krađe ličnih podataka, radi preuzimanja „nagrade”.

Tatjana Ščerbakova (Tatyana Shcherbakova), antispam analitičar u kompaniji Kapsersky Lab, kaže: „Tokom drugog kvartala 2015. godine, primetili smo da spameri koriste tragične događaje kako bi prevarili primaoce spam poruka. Ovo je taktika koju su prevaranti koristili i u prošlosti, ali sa događajima kao što je zemljotres u Nepalu, o čemu su mediji detaljno obaveštavali širom sveta, postoji veća verovatnoća da će prevariti saosećajne primaoce. Da bi se zaštitili, korisnici ne treba da otvaraju i-mejl poruke od nepoznatih pošiljalaca, niti da otvaraju linkove ili bilo koje druge priloge. Pošto se prevaranti trude da ime i adresu pošiljaoca učine da izgleda vrlo legitimno, primaoci moraju biti oprezniji nego ikada.

 

Države koje su bile meta malicioznih mejl pošiljki

U drugom kvartalu 2015. godine, u tri zemlje koje su najčešće mete napada putem elektronskih poruka, nije bilo većih promena. Nemačka (19,59 odsto) koja je bila na četvrtom mestu u prvom kvartalu, dospela je na prvo mesto u drugom kvartalu – registrovana je svaka peta antivirus detekcija. Velika Britanija, koja je bila prva u prvom kvartalu 2015. godine, spustila se na drugo mesto (6,31 odsto) dok se Brazil našao na trećem mestu (6,04 odsto).

SAD (5,03 odsto) koji je do sada bio najviše na meti malicioznih i-mejl poruka, našao se na četvrtom mestu. Rusija (4,74 odsto), koja je bila čak na desetom mestu u prethodnom kvartalu, popela se na peto mesto.

Pošiljaoci spama po državama

SAD (14,59 odsto) i Rusija (7,82 odsto) i dalje su najveći izvori spama. Kina je na trećem mestu sa 7,14 odsto, u poređenju sa 3,23 odsto u prethodnom kvartalu. Ove države prati Vijetnam (5,04 odsto u poređenju sa 4,82 odsto u prvom kvartalu), Nemačka (4,13 odsto u poređenju sa 4,39 odsto u prvom kvartalu) i Ukrajina (3,90 odsto u poređenju sa 5,56 odsto u prvom kvartalu).

Phishing

U drugom kvartalu 2015. godine, anti-phishing sistem Kaspersky Lab-a bio je aktiviran 30.807.071 puta na računarima koji koriste Kaspersky Lab zaštitu. 509.905 phishing URL-ova  dodato je u Kaspersky Lab bazu podataka u toku ovog perioda.

Udeo spema u i-mejl saobraćaju

Došlo je do opadanja udela spama u i-mejl saobraćaju od početka godine na svetskom nivou, ali se to opadanje skoro zaustavilo. U drugom kvartalu 2015. godine pojava spama se stabilizovala, varirajući izmedju 53,5 odsto u aprilu i 52,23 odsto u junu.

Maliciozni prilozi u i-mejl porukama

Trojan-Spy.HTML.Fraud.gen je prvi po rejtingu malicioznih programa poslatih putem i-mejla. Ovaj program je lažna HTML stranica koja se šalje kao i-mejl poruka, imitirajuci važnu objavu velike komercijalne banke, onlajn prodavnice, firme za razvoj softvera, i sl. Ova opasnost se javlja kao HTML phishing veb stranica, gde korisnik mora da unese svoje lične podatke koji se potom prosleđuju sajber krimilancima.

Kako biste pročitali izveštaj „Spam i phishing u drugom kvartalu 2015.” u celini, molimo Vas da kliknete ovde.


Omogućite notifikacije OK Ne, hvala