U susret 7.regionalnom online sajmu sajt Poslovi.infostud.com sproveo istraživanje o praksama i značaju neformalnog obrazovanja
Priliku za sticanje radnog iskustva imaće svi oni koji u periodu od 19. do 26. oktobra posete 7. regionalni online sajam zapošljavanja i obrazovanja, koji već godinama realizuju najposećeniji portali za zapošljavanje i obrazovanje u regionu.
Ovogodišnji sajam će u najvećoj meri biti namenjen onima koji nemaju radno iskustvo, a žele da ga steknu, pa je na sajtu Poslovi.infostud.com sprovedeno istraživanje koje je ispitivalo odnos formalnog i neformalnog obrazovanja i značaj praksi za zaposlenje. Istraživanje je bilo aktivno u avgustu i septembru 2016. i popunilo ga je blizu 1400 ispitanika.
Među ispitanicima čak dve trećine je navelo da je tokom svog obrazovanja imalo predviđenu praksu. Najčešći razlozi za pohađanje prakse su: nadogradnja teorijskih znanja, obaveza pohađanja prakse tokom školovanja i prilika da se stekne relevantno radno iskustvo. Organizatori prakse su uglavnom bile obrazovne institucije , dok je učešće kompanija u organizaciji praksi i dalje prilično malo. Zanimljivo je da preko 80% ispitanika smatra da bi im prakse povećale šanse za dolazak do posla. Oni koji praksu nisu pohađali navode da im se nije pružila adekvatna mogućnost za obavljenje prakse, a najmanje je onih ispitanika koji za njih nisu zainteresovani.
Studenti smatraju da im se pohađanjem prakse povećavaju šanse za zaposlenjem
Gotovo dve trećine studenata u ovom trenutku ima predviđenu praksu na obrazovnim institucijama na kojima studiraju. Uprkos tome, više od polovine ispitanih studenata do sada nije pohađalo ni jednu praksu.
Među onima koji prakse pohađaju, najčešći organizator je bio fakultet (30%), dok je u organizaciji kompanija praksu imao tek svaki petnaesti ispitanik. Ipak, nešto manje od jedne desetine studenata je preuzelo na sebe dođe do angažmana za prakse, dok je svega 2% praksu realizovalo putem Karijernog centra ili NSZ-a.
Među onima koji su pohađali praksu, samo četvrtina navodi da im je ona bila korisna u smislu sticanja relevantnog radnog iskustva. Ovo ukazuje na to da su njihove prakse bile neadekvatno organizovane ili da nisu bile usmerene na usavršavanje potrebnih veština.
Uprkos ovim podacima, ubedljiva većina (89%) smatra da pohađanjem praksi sebi značajno povećava šansu za pronalaženje posla. Na pitanja ko bi trebalo da bude organizator prakse, trećina ispitanika je navela da im je to irelevantno, dok je blizu četvrtine ispitanika navelo da bi to trebalo da budu kompanije. Daleko manji procenat ispitanika svega 5% je navelo da kao organizatora praksi vidi obrazovne insitutucije.
U ovoj ciljnoj grupi, najviše je onih koji bi bili spremni na preseljenje zbog prakse, čak 85% studenata je spremno ode u drugi grad u zemlji ili inostranstvu radi pohađanja stručne prakse, ukoliko bi im bili pokriveni troškovi.
Nezaposleni najažurniji u pohađanju praksi
Gotovo 66% nezaposlenih učesnika u istraživanju pohađalo je neki vid prakse. Zanimljiv podatak je da je među trenutno nezaposlenima čak četvrtina onih koji su pohađali više od dve prakse, što govori o njihovoj angažovanosti u sticanju radnog iskustva i potrazi za poslom. Čak 40% onih koji su pohađali prakse smatraju da su na taj način imali priliku da steknu relevantno radno iskustvo.
O značaju praksi za nezaposlene svedoči i podatak da skoro 80% nezaposlenih smatra da bi pohađanjem praksi značajno povećala šansu za pronalaženje posla, dok u ovom smislu praksu nekorisnom smatra petina nezaposlenih ispitanika.
Ipak, u odnosu na studente, manji je broj nezaposlenih koji su naveli da su spremni da se zbog prakse presele u drugi grad ( blizu 60 %). Razlozi za manju spremnost na preseljenje nezaposlenih mogu ležati u demografskim karakteristikama – ovi ispitanici su stariji, pa je veća verovatnoća da su u braku i sa oformljenim porodicama, što ih čini manje mobilnim u poređenju sa studentima.
Petina zaposlenih smatra da su prakse bile ključne za dobijanje posla
Gotovo dve trećine zaposlenih ispitanika navodi da su tokom školovanja imali neku vrstu obavezne ili neobavezne prakse. Najčešći organizatori praksi su obrazovne institucije, čak u 63% slučajeva. Tek svaki 10 ispitanik je pohađao praksu preko kompanije u kojoj radi, oko 8% je navelo da su to učinili samoinicijativno, dok je preko karijernih centara i NSZ prakse pohađalo svega 5% anketiranih.
Preko 40% ispitanika navodi da nihovo sadašnje zaposlenje nije imalo veze sa praksom, dok petina navodi da su prakse bili vrlo važne za dobijanje sadašnjeg posla.
Nije iznenađujuć podatak da je, poredeći sa studentima i nezaposlenima, manji broj zaposlenih spremno na preseljenje radi pohađanja stručne prakse, s obzirom da imaju redovno zaposlenje. Ipak, procenat onih koji bi pristali na odlazak u inostranstvo nije zanemarljiv i iznosi oko 40%, dok bi praksu u Srbiji obavilo nešto više od jedne desetine ispitanih.