U Naučnom klubu Centra za promociju nauke, u susret Svetskom danu energetske efikasnosti, 5. martu, održan je skup na kome su predstavnici medija imali prilike da razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti koji se bave klimatskim promenama.
Na skupu održanom u okviru projekta TeRRIFICA govorili su profesor dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, profesor dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Departmanu za urbanizam i prostorno planiranje.
Kako je naglasio dr Đurđević, postali smo energetski zavisna vrsta, a većina te energije dolazi od fosilnih goriva. Spaljivanjem ovih energija oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, gasa kojem treba mnogo vremena da se ukloni iz atmosfere. „2019. godina je bila najtoplija godina ikada u Srbiji“, naglasio je klimatolog Đurđević. „Od 1960. godine počinjemo da emitujemo sve više ugljen-dioksida, i da ga dodajemo u atmosferu: iz uglja, nafte, gasa, industrije cementa… Mi godišnje emitujemo oko 35 do 40 gigatrona ugljen-dioksida, a to je kao da svake godine izgori šuma površine Afrike. U Srbiji, prosečni stanovnik godišnje za energiju koju proizvede emituje između 4 i 5 tona ugljen-dioksida (spremanje ručka, pranje veša, voda…), dok godišnje prosečno bacimo oko 400 kilograma čvrstog otpada.”
U Srbiji se broj toplotnih talasa udvostručio i duplo duže traju, intenzivnije su i češće suše i oluje, povećan je rizik od šumskih poplava i šumskih požara, došlo je do velikih promena u životnim ciklusima biljaka i životinja… Dr Đurđević je naglasio da je poštovanje Pariskog sporazuma i okretanje obnovljivim izvorima energije pitanje naše budućnosti, na lokalnom i globalnom nivou.
Dr Jovović je naglasio da su emisije sumpor-dioksida u našoj zemlji dramatično veće nego u Evropi. „Samo Srbija emituje blizu 400 hiljada tona sumpor-dioksida, od ukupno 800 hiljada tona, koliko se emituje u zemljama zapadnog Balkana. Naša emisija je vrlo velika, a Kostolac predstavlja najveći izvor emisije sumpor-dioksida: više od 100 hiljada tona. Jedna naša termoelektrana prilično nadmašuje veliki broj termoelektrana u razvijenim zemljama Evrope”, pomenuo je Jovović.
Dr Simić je predstavio maketu prve elektrane u Srbiji „Snaga i svetlost“ u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije. Zgrada nekadašnje elektrane sada je spomenik kulture pod zaštitom i čeka na svoju obnovu.
Projekat TeRRIFICA se sprovodi na nekoliko teritorija širom Evrope (Barselona, Pariz, Fehta, Minsk, Poznan i Beograd), koje će poslužiti kao test-prostori za inicijalnu analizu, mapiranje klimatskih uticaja i promena, ali i dobrih praksi i aktivnosti koje sprovode institucije, naučne i obrazovne ustanove, nevladin sektor i stručne asocijacije, pojedinci i organizacije, a u cilju bolje adaptacije na klimatske promene.
Centar za promociju nauke je regionalni centar projekta i koordinator aktivnosti u više zemalja Jugoistočne Evrope – od Hrvatske do Rumunije, i od Albanije do Mađarske.