Novo istraživanje kompanije Kaspersky u kome je učestvovalo 389 pružalaca zdravstvenih usluga iz 36 zemalja otkriva da je 91% medicinskih organizacija već implementiralo mogućnosti telemedicine, a 44% je počelo da ih koristi nakon pandemije. Istovremeno, 52% ispitanika se suočilo sa slučajevima u kojima su pacijenti odbili usluge telemedicine iz bezbednosnih razloga.
Globalna dešavanja u oblasti zdravstva u periodu tokom 2019. i 2020. godine su promenila percepciju koju ljudi imaju o ovoj industriji. Medicinske organizacije su se prilagodile novim uslovima, i danas 56% zdravstvenih ustanova planira da poveća ulaganja u rešenja za telemedicinu i virtuelnu negu. Kompanija Kaspersky je anketirala donosioce odluka iz ove oblasti kako bi saznala kako napreduje digitalna transformacija industrije i koje probleme po njihovom mišljenju treba rešiti kako bi se stvorio svet u kome svako može da dobije pristup pristupačnoj, brzoj i kvalitetnoj nezi.
Prema istraživanju kompanije Kaspersky, 71% ispitanika na globalnom nivou veruje da će usluge telemedicine dodati najveću vrednost zdravstvenom sektoru u narednih pet godina. Stručnjaci primećuju da je medicina na daljinu praktična i privlačna na mnogo načina, uz prednosti kao što su momentalni pristup manji prenos bolesti između pacijenata i osoblja i mogućnost pružanja pomoći većem broju ljudi u kraćem vremenskom periodu.
Ovaj pozitivan pristup odgovara stvarnoj medicinskoj praksi. Gotovo polovina organizacija (42%) se slaže sa tim da je većina njihovih pacijenata više zainteresovana za seanse na daljinu nego uživo, usled njihove praktičnosti. Ostale atraktivne odlike telemedicine za korisnike su to da moderne tehnologije štede vreme, trud i novac i pružaju mogućnost konsultovanja sa iskusnijim specijalistom.
Ove pogodnosti su dovele do toga da usluge telemedicine postaju sve traženije među pacijentima svih starosnih dobi. Suprotno stereotipima da su stariji ljudi manje skloni da veruju modernim tehnologijama, samo 51% provajdera se slaže sa tim da je većina pacijenata u njihovim organizacijama koji koriste formate na daljinu mlađa od 50 godina.
Najčešća usluga koju organizacije pružaju je sinhrona telemedicina (51%), kao što je komunikacija sa pacijentima u realnom vremenu, uključujući video poziv ili dopisivanje. Druga najpopularnija usluga je daljinsko praćenje pacijenata putem nosivih uređaja (41%), a zatim sledi tehnologija asinhrone telemedicine (39%). Ovom metodom se prikupljaju i skladište podaci pacijenata na bezbednoj platformi na cloudu za dalju upotrebu od strane stručnjaka.
Ipak, 74% ispitanika se susrelo sa slučajevima u kojima su pacijenti odbili video poziv sa medicinskim osobljem, a 52% ih je izjavilo da su ljudi odbili telemedicinske usluge zbog zabrinutosti za privatnost ili podatke. Ostali navedeni razlozi uključivali su opšti nedostatak poverenja u telemedicinu (33%), nespremnost za pojavljivanje na video snimku (32%) i nedostatak ispravne opreme (30%).
Nisu samo pacijenti zabrinuti za svoju privatnost: 81% pružalaca zdravstvenih usluga navodi da su kliničari u njihovoj organizaciji izrazili zabrinutost u vezi sa zaštitom podataka pacijenata kada vode seanse na daljinu, a samo 36% ispitanika je uvereno u to da njihova organizacija ima implementirane sve potrebne bezbednosne mere.
„Poverenje je oduvek bilo važno za zdravstveni sektor. Ali danas, kada se sve više medicinskih organizacija oslanja na tehnologiju i digitalne ponude kao vid podrške svojim uslugama, pacijenti takođe žele da budu sigurni u privatnost svojih medicinskih podataka. To znači da je nivo poverenja unutar industrije neraskidivo povezan sa sposobnošću provajdera da osiguraju bezbednost osetljivih informacija koje prikupljaju, dele i skladište. Uz brzi razvoj i složenost koji zdravstvenu industriju čine unosnijom za maliciozne aktere, sada je vreme da zdravstvene ustanove postave sajber bezbednost kao svoj glavni prioritet. Trebalo bi da procene svoj trenutni nivo odbrane i mudro usvoje odgovarajuća rešenja i alate. Na ovaj način će izgraditi svetliju budućnost u kojoj udaljenost ili sajberbezbednosni rizici neće predstavljati prepreku i svi će moći da dobiju medicinsku pomoć visokog kvaliteta,” komentariše Evgenija Naumova (Evgeniya Naumova), izvršna potpredsednica za korporativno poslovanje u kompaniji Kaspersky.
Istraživanje potvrđuje da je bezbednost telemedicine problem kako za provajdere tako i za korisnike. Budući da bi privatnost osetljivih podataka pacijenata trebalo da bude glavni prioritet za svaku organizaciju, stručnjaci kompanije Kaspersky dajusledeće savete kako bi pomogli zdravstvenim ustanovama u uspostavljanju visokog nivoa sajberbezbednosne spremnosti:
- Obezbedite obuku o svesti o bezbednosti za zaposlene koji imaju pristup ličnim podacima pacijenata. Obuka bi trebalo da pokriva barem osnovne prakse, kao što su ispravna upotreba lozinke, i-mejl bezbednost, slanje privatnih poruka i bezbedno pretraživanje veba.
- Rastuća popularnost telemedicinskih usluga zahteva široku upotrebu računarskih uređaja i IT uopšteno. Bezbednosna rešenja osiguravaju kontrolu nad složenom IT infrastrukturom kao i zaštitu svih korporativnih uređaja koji imaju pristup mreži kompanije.
- Nemojte zanemariti zaštitu medicinske opreme zasnovane na ugrađenim sistemima. Ovi sistemi obično imaju nizak operativni kapacitet i mogu da obavljaju samo vrlo specifičan zadatak. Bezbednosna rešenja za ugrađene sisteme bi trebalo da se bave najnovijim pretnjama i budu kompatibilna sa jeftinijim hardverom.
- Koristite firewall koji služi kao prepreka za eksterne pretnje. To će zaštititi vaše veb servere od različitih vrsta malvera, uključujući viruse, ransomver i Trojance.