Jovana Perović je diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao najbolji student u 2015. godini i stekla zvanje diplomiranog inženjer telekomunikacija i informacionih tehnologija.
U julu mesecu 2016. godine Jovanu je ugostila Furukawa Group, dugogodišnji partner Logo kompanije i jedan od tehnoloških lidera u oblasti telekomunikacija, elektronike, energetike, hemijske i metalske industrije, prisutna na tržištu već više od 140 godina.
Sedam nezaboravnih dana, kako kaže Jovana, ostavili su trajni pečat na njen život. U društvu ljubaznih domaćina Furukava kompanije, za ovo kratko vreme, Jovana je obišla samo jedan deo njihovih najvažnijih objekata za proizvodnju i istraživanje u nekoliko gradova. Domaćini su se potrudili da joj pokažu što više i od svoje kulturne baštine i tradicije.
“Hvala komapniji Logo, što mi je omogućila ovo neverovatno iskustvo i upoznavanje sa novim tehnologijama i načinom poslovanja u zemlji koja je lider novih tehnologija. Tako je započelo moje putovanje koje je san svakog mladog naučnika”, rekla nam je Jovana.
“Sedam dana je zaista veoma malo da se upozna Japan. Ipak, obišla sam najznačajnija prostrojenja Furukawa Group, od glavnog sedišta u Tokiju do fabrike automobila u Hikone, preko R&D laboratorije u Hiratsuku, koja je ostaila i najveći utisak na mene. Tojotin muzej u Nagoji preporučujem da se obavezno poseti, a Kjoto sam doživela kao grad za uživanje, gde je tradicija tako lepo uklopljena sa modernim.
Još jednom se zahvaljujem komapniji Logo koja mi je omogućila ovo predivno iskustvo i upoznavanje jednog, i kulturološki i tehnološki, potpuno novog sveta”.
U međuvremenu Jovana Perović je završila i master studije, takođe kao jedna od najboljih.
Logo će, u saradnji sa svojim partnerima, i narednih godina nagrađivati najbolje studente i omogućiti im da se upoznaju sa najnovijim tehnologijama iz IKT oblasti.
****************************************
A ovo je njena priča.
“U glavnom sedištu Furukawa Group u Tokiju, predstavili su me nihovom menadžemntu. Putovanje smo nastavili ka Jokohami i obišla sam Laboratoriju R&D. Fascinantno mi je bilo što u razvojnoj laboratoriji radi toliko mladih ljudi na razvoju novih tehnologija za potrebe kompanije i njenih klijenata.
Sutradan su me vodili u Nikko gde se nalazi proizvodni pogon za bakarne trake, livene proizvode i superprovodnike.
Nikko je turističko mesto, bogato ŝumama i vodama, okruženo visokim planinama. Samo mesto je pod zaŝtitom UNESKA. Pre više od 130 godina u Niku se eksploatisala ruba bakra, pa je logično bilo da se tu napravi i fabrika za preradu istog. Iz te fabrike nastala je Furukawa. Nažalost, danas rudu uvoze, ali fabrika je modernizovana, proces proizvodnje je uglavnom automatizovan i nemate osećaj da se u nekoj fabrici žica”, kroz smeh je prokomentarisala Jovana.
“Treći dan je bio najuzbudljiviji za mene. Vodili su me u Hiratsuku. Tu se nalazi deo R&D Furukawa laboratorije koja se bavi razvojem automobilske i elektonske industrije. Tu je i proizvodnja industrijskih kablova, plastike otporne na toplotu, kao i proizvonja za potrebe telekomunikacijske industrije. Sve je tako moderno i tako japanski. Baš onako kako svi zamišljamo te fabrike u Japanu, a možda čak i bolje.
Po povratku u Tokijo, obišli smo javnu baštu koja datira iz 16. veka i u privatnom je posedu, a veoma podseća na Central park na Menhetnu. Domaćini iz Furukawa kompanije su me iznenadili večerom na kojoj je bilo prisutno 13 najmlađih zaposlenika koji su mi vrlo otvoreno iznosi svoja iskustva u radu u ovoj velikoj kompaniji. Iskreno, poželela sam da i sama odmah postanem deo tima. Uz tradicionalnu japansku večeru, moj stalni domaćin Takaši-san, organizovao je i čas origamija za mene. Uspevši da napravim nekoliko figura, razmenila sam ih sa kolegama.
Prepodnevna poseta Tojotinom industrijskom muzeju u Nagoji, četvrtog dana, iznenadila me je informacijom da je osnovač Tojota (a to je porodično prezime) bio zapravo prerađivač pamuka. Jedan deo muzeja je posvećen upravo razvoju njegovih patenata i tehnologija za mašine za preradu pamuka, dok je drugi deo posvećen automobilskoj industriji. Automobilsku industriju je pokrenuo njegov sin, nešto pred početak Drugog svetskog rata i danas je to jedna od najvećih fabrika u svetu.
Popodne su me odveli u obilazak fabrike u Mei (Mie Works) koja je smeŝtena u podnožju planine Suzuki koja je bogata vodom, a koju fabrika koristi pri proizvodnji. Dakle, koriste se maksimalno prirodni resorsi. Fabrika u Mei je namenjena proizvodima od bakarnih žica i delova za upravljanje (koji se koriste u Furukawa Automotive delu kompanije a takođe, i u drugim fabrikama širom Japana i sveta). Takođe se u fabrici proizvode i optički kablovi i poluprovodnički elementi.
I već je petak. Još dva dana, a ima da se vidi još tako mnogo.
Obilazak Furukawa Automotive proizvodnje nas je odveo u blizinu grada Hikone. Tu se proizvode delovi za automatsko upravljanje automobilima a posebna pažnja se poklanja efikasnosti obavljanja svakog procesa proizvodnje. Nakon obilaska prelepog grada Hikone, družila sam se sa mladom ekipom zaposlenih u Furukawa kompaniji. Neki od njih su iz drugih zemalja i ovde su na obuci.
Da ne bi sve bilo samo u radnim obilascima, moji domaćini su me u subotu odveli u Kjoto. U društvu Sava-san (Sawa), koja je pripravnica u Furukawa kompaniji a rodom je iz Kjota, uživala sam u prelepim predelima, vožnji rekom tradicionalnim čamcem, obilaskom bambusove šume u kojoj je napravljena i dobro poznata fotografija korisnicima Windows-a za Windows Screen Saver, obilascima hramova, ceremoniji čaja i na trenutak osetila duh tradicionalnog Japana.
Uzbuđenjima nikada kraja, ali ipak, došao je i zadnji dan mog gostovanja u Japanu.
Japan je divna zemlja, a za 7 dana možete udahnuti samo jedan mali delić te lepote. Mešavina tradicije i modernih tehnologija, ponekad zbunjuje, ali i fascinira. Japanci su vredan, gostoljubiv i miran narod, a kultura je jednostavna, elegantna i vrlo bogata.
Još jednom, zahvaljujem se komapniji Logo koja mi je omogućila ovo predivno iskustvo i upoznavanje jednog, i kulturološki i tehnološki, potpuno novog sveta.”