Prema podacima najnovijeg istraživanja kompanije Kaspersky Lab, procenat spam poruka u i-mejl sadržaju smanjio se tokom 2015. godine i sada iznosi 55,28 odsto, što predstavlja pad od 11,48 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Značajan pad u broju spam poruka može se pripisati sve većoj popularnosti legalnih platformi za oglašavanje na društvenim mrežama, stranica sa kuponima za popust i drugih sredstava komunikacije.
Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab identifikovali su neke od sledećih trendova kada su u pitanju spam poruke. Preko tri četvrtine (79 odsto) svih poslatih i-mejl poruka bile su veličine manje od 2 kilobajta (kb), što ukazuje na konstantno smanjenje veličine i-mejl poruka obuhvaćenih spam kampanjama u prethodnih nekoliko godina. Finansijske institucije, kao što su banke, sistemi za sprovođenje novčanih transakcija i onlajn prodavnice bile su najčešće mete „fišing“ poruka (34,33 odsto) i njihov udeo porastao je za 5,59 odsto.
Tokom 2015. godine, sajber kriminalci nastavili su da šalju lažne i-mejl poruke sa mobilnih uređaja i notifikacije sa mobilnih aplikacija koje sadrže reklamne poruke ili malver. Nove taktike podrazumevaju da kriminalci koriste .apk (izvšni fajl za Android operativni sistem) i .jar (ZIP arhiva sa Java programom) fajlove za širenje malvera. Pored toga, kriminalci su koristili fajl za ažuriranje Flash Player-a kako bi sakrili Trojan virus za enkripciju mobilnih podataka. Nakon pokretanja, malver bi šifrovao fotografije, dokumente i video zapise na telefonu, a korisnici bi dobili poruku sa instrukcijama da plate kriminalcima određeni iznos kako bi im oni vratili njihove dokumente.
„Sve učestalije korišćenje mobilnih uređaja u svakodnevnom životu za razmenu poruka i podataka, kao i za pristup i upravljanje bankvnim računima, povećalo je šanse sajber kriminalcima da iskoriste ranjivosti na ovim sistemima. Mobilni malver i prevarantske spam poruke postaju sve popularniji metod za obmanu korisnika i svake godine su sve sofisticiraniji, pri čemu postoje aplikacije koje kriminalci mogu koristiti direktno (za slanje malicioznih spam poruka) i indirektno (za „fišing“ i-mejl poruke). Zbog toga korisnici mobilnih uređaja moraju uvek biti pažljivi i na oprezu, imajući u vidu da će se sajber kriminalne aktivnosti u ovom segmentu verovatno povećati, kao i činjenicu da se mi kao korisnici u sve većoj meri oslanjamo na mobilne uređaje”, upozorava Darija Loseva (Daria Loseva), analitičar za spam napade u kompaniji Kaspersky Lab.
SAD i dalje predstavljaju najveći izvor spam poruka (15,2 odsto), dok se na drugom mestu nalaze Rusija i Kina (6,15 odsto), a njih sledi Vijetnam sa 6,12 odsto spam poruka. Korisnici u Nemačkoj bili su najčešće žrtve spam napada (19,06 odsto), što predstavlja porast od čak 9,84 odsto u odnosu na 2014. godinu. Brazil se nalazi na drugom mestu po broju spam žrtava sa 7,64 odsto i porastom od 4,09 odsto u odnosu na 2014. godinu, dok je Rusija „skočila“ sa osmog na treće mesto, pri čemu je na njenoj teritoriji zabeleženo 6,03 odsto žrtava spam napada uz porast od 3,06 odsto u odnosu na 2014. godinu.
Najaktuelnije spam kampanje u 2015. godini
Iako Olimpijske igre u Brazilu tek treba da budu održane, kriminalci su već počeli da iskorišćavaju ovaj događaj u zlonamerne svrhe, najčešće u vidu lažnih i-mejl poruka koje obaveštavaju korisnike da su osvojili određenu nagradu, zahtevajući od njih da popune formular sa ličnim podacima. Prilikom ovih napada, korišćene su i-mejl poruke sa pdf dokumentima, slikama i drugim grafičkim elementima koji zavaravaju spam filtere.
„Nigerijski” prevaranti iskoristili su političku situaciju u Ukrajini, građanski rat u Siriji, izbore u Nigeriji i zemljotres u Nepalu kako bi zloupotrebili dobrotu i empatiju ljudi kojima su slali lažne i-mejl poruke. Posredstvom ovih poruka, od korisnika je zahtevana neka vrsta materijalne pomoći za osobe koje su navodno bile pogođene situacijama u ovim zemljama.