Analitika ima ključno mesto u procesu donošenja poslovnih odluka, ali uprkos tome manje od polovine zaposlenih na vodećim funkcijama u kompanijama ima poverenja u kvalitet podataka uz pomoć kojih se donose važne odluke, jedan je od glavnih zaključaka studije koju je sproveo MIT SMR Connections uz podršku SAS-a, vodeće kompanije u oblasti analitike. Fokus studije „Podaci, analitika i veštačka inteligencija: kako poverenje donosi vrednost” je na stepenu poverenja koje kompanije imaju u podatke koje prikupljaju i analiziraju.
Da bi kompanije dobile dodatnu vrednost od analitike i novih tehnologija poput veštačke inteligencije, neophodno je uspostaviti poverenje, jedan je od zaključaka studije. Organizacije koje žele da stvore okruženje u kojoj zaposleni razumeju podatke i koriste naprednu analitiku da bi donosili bolje poslovne odluke, treba da izgrade poverenje u podatke koje imaju, kao i u uvide koje generišu iz tih podataka.
Studija je pokazala da je korišćenje napredne analitike za sada na veoma niskom nivou – jedan od deset ispitanika koristi automatizovanu analitiku, dok samo 7 odsto primenjuje veštačku inteligenciju i mašinsko učenje na proces donošenja odluka.
„Jaz iskorišćenosti podataka“
Iako 76 odsto ispitanika potvrđuje da sve više imaju prisup korisnim podacima, što nije iznenađujuće imajući u vidu konstantno povećanje dostupnih podataka koje donosi digitalizacija, samo 43 odsto smatra da imaju prave podatke za donošenje odluka. Ovaj disbalans nije nova pojava, jer su slični bili i rezultati istraživanja iz 2017. godine, što ukazuje na konstantan nedostatak poverenja. Isto se može zaključiti i iz odgovora da samo 10 odsto učesnika ankete uvek veruje podacima, do 40 odsto ponekad ima poverenja.
Tri najvažnija zaključka
Jedan od najvažnijih zaključaka studije je da postoji potreba za većom posvešćenošću i investicijama u upravljanje i obezbeđivanje podataka, što je osnova građenja poverenja. Posebnu ulogu imaju kompanije koje se bave sigurnošću i zaštitom privatnosti podataka, koje su ključne u očuvanju poverenja korisnika da se njihovi podaci koriste na bezbedan način i u skladusa zakonom.
Bezbednost podataka je oblast koja je privukla najviše pažnje kod učesnika istraživanja, i zaključak je da se može unaprediti upotrebom analitike i veštačke inteligencije. Takođe, postoji prilika da se kompanije uključe u sam proces kreiranja inicijativa koje se bave temom privatnosti, kao i GDPR-a kako bi se izgradilo poverenje, što je bolji pristup nego samo sprovođenje zakonskih regulativa.
Iako kreiranje kulture gde je u fokusu analitika pomaže da kompanije budu inovativnije, mali broj ispitanika je uključeno u aktivnosti koje koje edukuju zaposlene da koriste i razumeju podatke. Nalaženje zaposlenih sa pravim kompetencijama je jedan od najzančajnijih izazova, i postoji mnogo prostora za unapređenje i ulaganje truda da bi se premostio ovaj rastući jaz.