Nedavno je obeležen je Svetski dan vode sa ciljem da se ukaže na činjenicu da više od milijardu ljudi u svetu nema pristup vodi koja je bezbedna za piće. I dok Ujedinjene nacija rade na tome da se spreči humanitarna katastrofa zbog nedostka vode, naučnici takođe pokušavaju da doprinesu rešenju ovog rastućeg problema.
Voda koja se koristi u rudarstvu ne može istovremeno da se koristi i za navodnjavanje sve dok se ne pročisti od otrovnih metala poput olova ili hroma, što je veoma skup proces. Međutim mikrobi mogu da pretvore toksične atome metala u ne-toksične kako bismo od otpadnih voda dobili vodu koja je pogodna za uzgajanje biljaka.
U rudarstvu se obično koristi ogromna količina vode, koja vrlo brzo postane bogata rastvorljivim metalima pa samim tim i neupotrebljiva za piće ili navodnjavanje. Otpadne vode sa deponija uglja u blizini elektrana imaju isti problem.
Metali su međutim različitih oblika. Npr. hrom 6 je rastvorljiv i vrlo otrovan dok se ne-tokičan hrom 3 ne rastvara u vodi.
Profesor ekološke mikrobiologije na univerzitetau A&M na Floridi, Viktor Ibenusi objašnjava kako njegov patentirani metod filtriranja uz pomoć mikroba može da napravi vodu pogodnom za poljoprivredu.
“Mehanizam sistema mikroba je da promene stanje tih zagađivača tako da oni više ne budu prisutni u vodi, što znači da možemo da izvučemo metale iz vode“, kaže Ibenusi.
S obzirom da je vreme deobe mikroba kratko, naučnici su uspeli da uzgoje vrstu koja može da se razvija u vodi sa visokom koncentracijom toksičnih metala.
Uz pomoć fondova američkog Sekretarijata za energiju, Ibenusi je testirao ovaj sistem u laboratoriji, a zatim i u oblasti u Alabami u koju se sliva kisela voda iz jednog rudnika.
Za tretiranje 1.000 litara otpadnih voda potreban je 1 mililitar kulture bakterija i oko 23 grama hranljive tečnosti. S obzirom da se bakterije razvijaju eksponencijalno, u roku od 24 sata dolazi do njihovog velikog razmnožavanja i transformacije otrovnih metala.
Drugi eksperiment obavljen je u jednoj rečici.
“Nasip Rasel eksperiment … tu se nalazi stalan protok otpadnih voda sa bakterijama i zaključili smo da je samo u roku od 3 dana koncentracija štetnih metala opala”, objašnjava Ibenusi.
Rentgenskom analizom je utvrđeno da metali više nisu bili u rastvoru, a posle nekog vremena u rečicu su se vratile i ribe i drugi živi organizmi.
Ibenusi i njegov tim sada proučavaju bakterije koji mogu da sintetizuju proteine, koji takođe mogu da se koriste za čišćenje otpadnih voda.