Korisnici kartica u Srbiji obavljaju u proseku osam transakcija putem kartica mesečno, pokazalo je najnovije MasterIndex Srbija istraživanje čije je rezultate kompanija MasterCard predstavila danas. Istraživanje, koje je godišnja studija finansijskih navika i potreba aktivnih korisnika kartica u Srbiji, otkrilo je da se platne kartice koriste u svakodnevnim trgovačkim aktivnostima, a 60% ispitanika ih koristi nekoliko puta nedeljno.
Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana, istakao je prednosti upotrebe elektronskog plaćanja za tržišta i društva u celini, kao što su: poboljšanje potrošačkog iskustva, promovisanje učešća u globalnoj ekonomiji, činjenje celog sistema plaćanja lakšim, bržim i sigurnijim i podrška kreiranju novih poslova. Sve veća upotreba elektronskog plaćanja je proverena metoda u borbi protiv finansijske isključenosti, što je problem sa kojim se suočavaju države širom sveta – prema rezultatima Evropske studije o finansijskoj inkluziji, postoji 204 miliona Evropljana, a 38% Srba van zvaničnih finansijskih tokova.
Turemka je takođe rekao da iako gotovina još uvek čini 85% maloprodajnih transakcija, bezgotovinsko društvo se gradi širom sveta. „Kada pogledamo unapred, možemo reći da će mobilne tehnologije biti velika prekretnica, zahvaljujući njihovim mogućnostima i prilagodljivosti. Njihova usklađenost sa realnim životnim stilovima i potrebama modernih potrošača i trgovaca svakako će ubrzati rast bezgotovinskog društva, a ne postavlja se pitanje da li, već kada će se to desiti.”
U Srbiji je trend prelaska sa gotovine na bezgotovinsko takođe prisutan, kao što su pokazali rezultati MasterIndex istraživanja. Istraživanje je pokazalo da 74% ispitanika poseduje debitnu karticu, što je za 14,4% više nego 2015. godine, dok je i broj onih koji poseduju samo kreditnu karticu malo povećan – sa 7,1% na 8% u toku jedne godine. Istraživanje je takođe pokazalo da se platne kartice obično nešto češće koriste od gotovine za plaćanje iznosu većih od 1.500 dinara – 47% naspram 46%.
Građani prepoznaju debitne kartice kao pogodnu zamenu za gotovinu i najčešće ih koriste za kupovinu hrane (64%), odeće (29%) i na benzinskim pumpama (20%). Kreditne kartice se takođe uglavnom koriste za ove kupovine, ali nešto ređe nego debitne kartice – za kupovinu hrane (46%), tehnike (31%), odeće (28%) i na benzinskim pumpama (18%).
Jelena Ristić, direktorka prodaje za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, komentarisala je: „Platne kartice su odavno postale deo svakodnevnih aktivnosti potrošača u Srbiji, a naše MasterIndex istraživanje dodatno potvrđuje da korisnici kartica cene praktičnost, jednostavnost i brzinu plaćanja koje one pružaju. Viši nivo usvajanja bilo koje tehnologije dolazi sa dubokim razumevanjem njenih karakteristika i prednosti, zbog čega je činjenica da je upotreba kreditnih kartica na bankomatima značajno smanjena za 16 procenata pozitivan pokazatelj finansijske edukacije korisnika kartica.”
Istraživanje se takođe bavilo i u budžetima domaćinstava – rezultati pokazuju da je za 52% ispitanika, vođenje računa o kućnom budžetu individualna odluka koju oni sami donose, dok je 39% reklo da je kućni budžet zajednička odgovornost svih članova. Gledajući prosečne rashode, na hranu i komunalije odlazi najveći deo mesečnih troškova, što je izjavilo po 92% ispitanika. Troškovi vezani za decu čine najveći deo troškova njihovog domaćinstva za 17% ispitanika, dok je održavanje automobila najveći trošak za 10% ispitanika.
Dobra reputacija banke navedena je kao najvažniji faktor prilikom odabira kartice za 35% ispitanika, nakon čega slede poslodavac– 27%, dodatne pogodnosti poput odloženog plaćanja, rata i osiguranja– 26% i preporuke- 24%. Dobra reputacija je takođe odlučujući faktor prilikom odabira banke za 42% ispitanika, a slede niske kamatne stope i naknade što je reklo 35% ispitanika.
MasterIndex istraživanje je takođe otkrilo na kojim mestima bi građani želeli da plaćaju karticama, ali trenutno nema dovoljno ili nema uopšte POS terminala– pijace su lokacije gde bi kupci najčešće želeli da plate karticom, što je reklo 24% njih (8% više u odnosu na 2015. godinom). Zatim slede kiosci i trafike sa 17%, a potom i sve državne i opštinske institucije, sva taksi vozila i lokalne prodavnice. Jelena Ristić je izjavila: „Ovi rezultati su dobar pokazatelj toga da su korisnici naviknuti na prednosti koje im plaćanja karticom nude i da žele da ostvare te prednosti na još više prodajnih mesta.“