U Kulturnom centru Magacin otvorena je izložba Inteligencija IO koja predstavlja multidisciplinarne radove nastale na raskršću nauke i umetnosti
U utorak, 1. septembra, otvorena je izložba Inteligencija IO u okviru tradicionalne manifestacije art+science Centra za promociju nauke. Publici su na ovoj izložbi predstavljeni radovi domaćih umetnika i transdiciplinarnih projektnih timova koji se bave raznovrsnim temama unutar širokog spektra veštačke inteligencije. Posetioci mogu da vide izložena dela u Kulturnom centru Magacin, Kraljevića Marka 4-8, do 14. septembra. Izložbu prati raznovrstan prateći program koji će se realizovati i u fizičkom i u virtuelnom prostoru.
Magacin je otvoren za publiku svakog dana od 12 do 21 časa, a svi detalji pratećeg programa mogu se naći na stranici: artandscience.rs.
Pobednički rad nacionalne art+science AI Lab selekcije
Digitalna molitva Kristine TiceCentralno mesto na izložbi pripada pobedničkom radu nacionalne art+science AI Lab selekcije. Kroz projekat Digitalna molitva, mlada umetnica Kristina Tica uspostavlja vezu između kanonske strukture pravoslavne ikone i slike koja je veštački generisana pomoću računarskog programa. Naučni mentor projekta je dr Miloš Milovanović, sa Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.
CPN godinama kontinuirano radi na formiranju održive mreže koja okuplja naučnike i umetnike, podstiče njihovu saradnju i razvoj zajedničkih projekata. Centar obezbeđuje sredstva, kao i stručnu i logističku podršku tokom razvoja i realizacije projektnih ideja. Transdiciplinarni projekti nastali u 2020. su Aerosonar − audio-instalacija koja omogućava doživljaj zagađenja vazduha pretežno čulom sluha, čiji su autori Ana Todosijević, Ana Anastasov i Marija Šumarac − i AI/VI, rad koji je koncipirao tim stručnjaka različitih profesija okupljenih oko zajedničke teme: kako se odvija i transformiše oblikovanje čoveka i veštačke inteligencije međusobnom interakcijom? Autori su Sunčica Pasuljević Kandić, dr Aleksandar Bulajić, Ana Popović, Isidora Pejović Blagojević i dr Maja Maksimović.
Kao i prethodnih godina, Centar izlaže dela domaćih umetnika ili umetnika našeg porekla, čiji su radovi postigli značajan uspeh u svetskim okvirima. Vladan Joler i Mateo Paskvineli predstavljaju rad Nȏskop, koji predstavlja kartografiju granica veštačke inteligencije, nastale sa ciljem demistifikacije veštačke inteligencije. Viktorija Vesna izlaže dva rada: Dijamant pesme ptica i Akvarijum buke. Cilj prvog projekta je razumevanje jezika ptica korišćenjem savremene, kompjuterski zasnovane jezičke analize, dok drugi rad govori o ekološkoj krizi koju čovek izaziva živom svetu okeana. Filip Kostić prikazuje Rad brzinom smenjivanja slika, koji ovaj softverski proces stavlja u prvi plan kao svoj centralni mehanizam. Kompjuter je glavni lik čiji je osnovni cilj efikasno renderovanje forsirano do krajnjih granica. Ovo je lekcija o građenju sveta kroz njegovo pragmatično sastavljanje na ekranu i narativ koji nastaje reakcijom mašine na softver.
Međunarodni karakter programa ovaj put se ostvaruje kroz zajedničke programe sa dve prestižne, partnerske manifestacije. Tokom trajanja izložbe u Beogradu, Centar predstavlja i posebne selekcije u okviru konferencije ESOF u Trstu (izložba Both Ways u saradnji sa kustoskinjom dr Majom Ćirić) i Festivala Ars elektronika u Lincu (virtuelni program Ars Electronica Garden Belgrade).