Istraživanje kompanije Kaspersky o ekonomskom i ekološkom uticaju koje ima veb rudarenje pokazuje da su veb rudari, aplikacije koje rade u korisničkim pretraživačima i rudare kriptovalute, tokom 2018. godine moguće potrošili i do 18,8 gigavata električne energije. To je uporedivo sa potrošnjom energije cele Poljske i pokazuje da je uticaj veb rudarenja na životnu sredinu na nivou od približno 800 tona emisije ugljen-dioksida (CO2).
Prikriveno web rudarenje ili kreiranje kriptovaluta putem pretraživača je pretnja kojoj su mnogi korisnici redovno izloženi, a da toga nisu ni svesni. Ove aktivnosti mogu da primete samo ako provere izvorni kod veb stranice ili primete da određeni veb resursi opterećuju njihov uređaj kada su otvoreni. Veb rudarenje je alternativna metoda rudarenja kriptovaluta, koja koristi posetioce veb sajtova da ostvari svoj cilj.
Vlasnici veb sajtova pretvaraju kapacitet uređaja njihovih korisnika u kriptovalutu dok je korisnički pretraživač uključen i funkcioniše u pozadini. U određenim slučajevima međutim, veb stranice obaveštavaju korisnike o njihovoj izloženosti ovakvoj šemi i traže njihov pristanak, objašnjavajući da se veb rudarenje vrši u cilju monetizacije veb stranice bez pokazivanja iritantnih oglasa ili plaćenih pretplata.
Veb rudarenje se često smatra bezazlenom aktivnošću koja ne rezultira u značajnom gubitku novca i samo troši malu količinu energije. Kako bi razotkrili ove mitove, istraživači su analizirali statistiku iz izveštaja koju su dobili putem Kaspersky bezbednosnih rešenja koja su sprečila aktivnosti veb rudarenja u 2018. godini. Istraživači su došli do zaključka da, dok se individualni gubici mogu smatrati beznačajnim, globalni uticaj je iznenađujuće strašan.
Prema ovim računicama, količina energije potrošena putem veb rudarenja može biti i do 1670 MWh, osim ukoliko veb stranica ne blokira kod odgovoran za pokretanje rudarenja. Ako to pretvorimo u emisiju ugljen-dioksida po globalnom proseku Međunarodne Agencije za Energiju (IEA) to je jednako sa oko 800 tona CO2 emitovanih u atmosferu u 2018. godini.
Cene električne struje za ovako visoke nivoe energije mogu da varirati od nekoliko stotina dolara do pola miliona dolara, zavisno od države porekla. Količina energije koja je potrebna da podrži ovo bi bila tri puta veća od proizvodnje nuklearne elektrane Černobil godinu dana pre neslavnog incidenta.
„Postoji mnogo pravnih i tehničkih inicijativa usmerenih ka smanjenju uticaja veb rudarenja i primećujemo značajno smanjenje ove aktivnosti u 2019. godini. Međutim, sve dok god postoji ekonomska korist od veb rudarenja, biće i pokušaja da se opterete procesori žrtava koje ništa ne sumnjaju. I možda još važnije, ovo je retka vrsta sajber opasnosti koja stvara značajan negativan ekološki otisak. To znači da sprečavanje ovakvih operacija nije samo pitanje sajberbezbednosti, već i nešto što indirektno pomaže spašavanju životne sredine. Ovo je definitivno neočekivana stvar, ali je treba imati na umu prilikom procene ozbiljnosti veb rudarenja. Zato apelujemo na sve da se zaštite sa bezbednosnim rešenjem koje proverava veb stranice u potrazi za skriptom koja pokreće veb rudarenje i zaustavlja ga”, rekao je Aleksej Malanov (Alexey Malanov), istraživač bezbednosti u kompaniji Kaspersky.
Kako vaš lični uređaj ne bi bio iskorišćavan u svrhe veb rudarenja, kompanija Kaspersky preporučuje:
· Obratite pažnju na performanse vašeg računara: ako računar počne da prekida pri radu ili se zamrzne, to može biti znak maliciozne aktivnosti
· Proverite da li se vaš sistem značajno zagreva – to je znak da je processor preopterećen, što je tipično za veb rudarenje
· Počnite sa korišćenjem pouzdanog bezbednosnog rešenja poput Kaspersky Security Cloud koje pruža zaštitu od veb rudara
· Ako ste preduzeće, posvećen korporativni proizvod za sajber bezbednost može pomoći. Na primer, Kaspersky Endpoint Security for Business uključuje zaštitu od veb pretnji i osigurava da veb stranice koje posećuju zaposleni ne sadrže maliciozne objekte.