Prilikom istraživanja, korisnici su izjavljivali da digitalne uspomene imaju posebno mesto u njihovim srcima, verovatno zato što se ove uspomene smatraju nezamenljivim. Preko dve petine ispitanika, na primer, izjavilo je da ne bi mogli da zamene fotografije ili video snimke sa putovanja (45 odsto), njihove dece (44 odsto) ili sopstvene fotografije (40 odsto). Istraživanjem je takođe ustanovljeno da je pomisao o gubitku ovih dragocenih uspomena veoma uznemirujuća za mnoge korisnike. Zapravo, najnovije istraživanje koje je sprovela kompanije Kaspersky Lab ukazuje na činjenicu da ljudi često više cene svoje uređaje i fotografije od partnera, prijatelja ili kućnih ljubimaca.
Kompanija Kaspersky Lab anketirala je korisnike i pitala ih koliko bi bili potrešeni u nekim od scenarija kao što su bolest člana porodice, raskid sa partnerom, saobraćajna nesreća, gubitak digitalnih fotografija i kontakata, itd. Širom sveta, bolest člana porodice bila je na prvom mestu kao najuznemirujuća situacija koju bi mogli da dožive. Gubitak ili krađa uređaja, kao i gubitak digitalnih fotografija, bio je na drugom ili trećem mestu u brojnim regionima širom sveta, što znači da su korisnici raskid sa partnerom, loš dan na poslu, svađu sa članovima porodice, pa čak i bolest kućnog ljubimca, smatrali manje uznemirujućim situacijama.
Međutim, eksperiment koji su u ime kompanije Kaspersky Lab sproveli psiholozi na Univerzitetu Wurzburg dao je kontradiktorne rezultate: uprkos tvrdnji da vole svoje digitalne uspomene, ljudi su spremni da ih prodaju za iznenanađujuće malo novca.
Od učesnika eksperimenta je traženo da daju monetarnu vrednost podacima koje čuvaju na mobilnim telefonima, uključujući fotografije porodice i prijatelja, informacije o kontaktima i lične dokumente. Iznenađujuće je da je vrednost koju su korisnici pripisivali podacima koje čuvaju na telefonima bila znatno manja nego što je bilo očekivano, uzimajući u obzir uznemirenost koju bi oni navodno doživeli kada bi izgubili te podatke. Na primer, korisnici su veću novčanu vrednost davali finansijskim i platnim informacijama (u proseku 13,33 evra) od svih ostalih podataka. Informacije o kontaktima bile su vrednovane u proseku 11,89 evra, dok su fotografije bile vrednovane sa samo 10,37 evra u proseku.
Pored toga, eksperiment je pokazao da će korisnici za novac najpre razmeniti svoje najdragocenije uspomene. Kada je ispitanicima ponuđen novac (iznos zasnovan na ciframa iznad) u zamenu za brisanje podataka (podaci nisu zapravo izbrisani), kategorije koje su najčešće bile odobrene za brisanje bile su fotografije porodice i prijatelja, lični dokumenti i fotografije.
„Eksperiment je pokazao zanimljive rezultate: iako ljudi smatraju da znaju kolika je vrednost njihovih podataka, emotivna vrednost nije u skladu sa njihovim svakodnevnim aktivnostima. Sa jedne strane, ljudi su svesni da im određeni tipovi podataka više znače, kao što su digitalne uspomene (fotografije). Sa druge strane, oni nemaju adekvatnu predstavu o vrednosti tih podataka, i ne pridaju veliku novčanu vrednost tim podacima. Svesni su da ti podaci imaju veliku emotivnu vrednost, ali i dalje nedovoljno cene njihovu pravu vrednost. Neophodno je da ih neko konstantno podseća koliko su njihovi podaci vredni pre nego što ih podele na internetu, ili dozvole nekom da ih obriše”, izjavio je Andrej Močola (Andrei Mochola), direktor sektora za krajnje potrošače u kompaniji Kaspersky Lab.