Računarski centar visokih performansi Univerziteta u Štutgartu (HLRS) predstavio je „Hunter“, najnoviji superkompjuter vredan 15 miliona evra, koji će omogućiti revolucionarne pomake u oblasti naučnih istraživanja, veštačke inteligencije (AI) i analize podataka. Ovaj napredni sistem, koji su razvili Hewlett Packard Enterprise (HPE) i AMD, predstavlja značajan tehnološki korak za Evropu i deo je šire strategije razvoja eksaskalarnog računarstva.
Superkompjuter Hunter koristi AMD Instinct™ MI300A APU-ove, specijalizovane čipove koji integrišu CPU i GPU u jednoj jedinici, čime omogućavaju maksimalnu efikasnost u obradi podataka i energetskoj potrošnji. Ova tehnologija omogućava istovremenu obradu složenih naučnih simulacija, AI analiza i modeliranja podataka, što ga čini ključnim alatom za različite industrije i naučne oblasti.
HLRS je osmislio Hunter kao prelazni sistem koji će istraživačima i inženjerima pružiti priliku da unaprede svoja istraživanja pre nego što Evropa dobije svoj prvi eksaskalarni superračunar „Herder“, čije se lansiranje očekuje 2027. godine. Ovaj prelazni period ključan je za pripremu softvera, optimizaciju algoritama i testiranje novih metoda obrade podataka u okruženju koje simulira performanse budućih eksaskalarnih sistema.
Superkompjuter nove generacije: Kako Hunter menja pravila igre?
Superkompjuter Hunter nije samo još jedan moćan HPC (High-Performance Computing) sistem – on donosi nove tehnološke pristupe koji redefinišu način na koji naučnici i inženjeri rade sa velikim datasetovima. Njegova arhitektura omogućava integrisano procesiranje CPU i GPU jedinica, čime se znatno povećava brzina računanja i smanjuju energetski troškovi.
Osim toga, Hunter je optimizovan za simulacije velikih razmera, što ga čini nezamenjivim za oblasti kao što su inženjerske analize, klimatsko modeliranje, biomedicinska istraživanja i nauka o materijalima. Ovaj sistem je sposoban da obrađuje izuzetno kompleksne modele u realnom vremenu, što će omogućiti istraživačima da preciznije i brže donose zaključke na osnovu analiziranih podataka.
Jedan od ključnih benefita ovog sistema jeste njegova energetska efikasnost. AMD Instinct MI300A čipovi su dizajnirani tako da troše manje energije u odnosu na prethodne generacije HPC sistema, što je od velikog značaja za budućnost računarskih centara. Smanjenje potrošnje energije ne samo da donosi finansijske uštede, već i značajno smanjuje ugljenični otisak, što je ključni faktor u modernim tehnološkim razvojnim strategijama.
Evropa se pozicionira kao lider u HPC industriji
Superkompjuter Hunter je deo šire evropske inicijative za jačanje superračunarskih kapaciteta i povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija. Evropa je poslednjih godina znatno povećala ulaganja u oblasti veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i HPC-a, a Hunter se pridružuje grupi vodećih evropskih superkompjutera koji koriste AMD tehnologije.
AMD je postao dominantan igrač u HPC industriji, a njihovi procesori sada pokreću 50% najbržih superračunara na svetu i 40% energetski najefikasnijih sistema prema Top500 listi. Neki od najpoznatijih evropskih superračunara koji koriste AMD tehnologiju su ENI u Italiji i LUMI u Finskoj. Ovi sistemi su već dokazali svoju efikasnost u različitim naučnim primenama, a Hunter se sada pridružuje ovom elitnom društvu.
Osim toga, AMD-ova tehnologija se koristi i u dva najmoćnija superkompjutera na svetu – Frontier i El Capitan, koji zauzimaju prvo i drugo mesto na Top500 listi HPC sistema. Ovim postignućima AMD demonstrira ne samo snagu svojih čipova, već i dugoročnu viziju razvoja HPC industrije.
Od inženjeringa do biomedicine: Gde će Hunter doneti najveće promene?
Hunter je dizajniran tako da se koristi u različitim industrijama i naučnim oblastima, ali se očekuje da će imati najveći uticaj u inženjerskim simulacijama, analizi klimatskih promena, biomedicinskim istraživanjima i nauci o materijalima.
U oblasti inženjeringa, superračunari poput Huntera igraju ključnu ulogu u aerodinamičkim simulacijama, razvoju novih materijala i testiranju strukturnih performansi. Automobilska i avio-industrija, na primer, koriste HPC sisteme kako bi optimizovali dizajn i poboljšali efikasnost novih modela.
U domenu klimatskog modeliranja, superkompjuteri omogućavaju preciznije predikcije vremenskih obrazaca, simulacije globalnih klimatskih promena i istraživanja uticaja ekoloških faktora na ekosisteme. S obzirom na sve izraženije klimatske promene, sistemi poput Huntera postaju nezamenjivi alati u naučnim istraživanjima.
Biomedicinska istraživanja su još jedna oblast u kojoj će Hunter doneti revoluciju. Korišćenjem naprednih AI modela i simulacija molekularnih reakcija, istraživači će moći da razvijaju preciznije medicinske terapije, testiraju nove lekove i analiziraju genske podatke sa daleko većom brzinom nego ranije.
Hunter je samo početak – šta nas očekuje do 2027. godine?
Iako Hunter predstavlja veliki korak napred, HLRS već radi na narednoj generaciji superkompjutera. Njihov eksaskalarni sistem „Herder“, koji je planiran za 2027. godinu, postaviće još više standarde u obradi podataka i naučnim simulacijama.
Eksaskalarni računski sistemi, koji su sposobni da izvrše kvintilion operacija u sekundi, biće ključni za razvoj novih tehnologija u oblasti kvantnog računarstva, AI modela, biomedicine i napredne robotike. Hunter trenutno služi kao test-platforma na kojoj istraživači mogu da prilagode svoje algoritme i metode obrade podataka za buduće eksaskalarne sisteme.
Sa povećanim ulaganjima u superračunarske centre i tehnološku infrastrukturu, Evropa nastavlja da jača svoju poziciju kao globalni lider u HPC industriji. Superkompjuteri poput Huntera ne samo da donose tehnološke inovacije, već i otvaraju vrata za nova naučna otkrića koja će oblikovati budućnost ljudske civilizacije.