Društvene mreže su tokom pandemije ljudima pružile neophodnu povezanost, posebno mladima. Istraživanje kompanije Kaspersky pokazalo je da je više od polovine (53%) korisnika društvenih mreža širom sveta više koristilo društvene mreže tokom lokalnih i nacionalnih karantina nego što je to bio slučaj pre pandemije. Međutim, budući da mnogi od nas svaki dan na društvenim mrežama provode nekoliko sati, moramo dodatno da pazimo da ne ugrozimo bezbednost svojih ličnih podataka.
Prema našem istraživanju, više od sedam od deset (71%) ljudi starosti između 18 i 34 godine oslanjaju se na društvene mreže kako bi se osećali povezano. Svakog dana širom sveta, korisnici provode u proseku 1,8 sati na Facebooku, a više od jednog od deset ispitanika (11%) četiri do šest sati dnevno. Na TikTok-u globalni prosek iznosi 1,9 sati dnevno, iako se taj broj povećava na 2,3 sata za osobe starosti od 18 do 34 godine. Četiri posto korisnika TikTok-a provodi sedam do osam sati dnevno na aplikaciji! Za Instagram, globalni prosek iznosi 1,6 sati.
Može se reći da su mnogi od nas zavisni od društvenih mreža. A evo i zašto. Kada opisuju kako se osećaju dok su aktivni na društvenim mrežama, više od polovine (56%) korisnika kaže da se osećaju “zabavljeno”, a više od trećine (36%) da se osećaju “povezano”. S obzirom na ova pozitivna osećanja, 41% korisnika će verovatno reći da su društvene mreže „pozitivne“ za društvo i politiku, što je dvostruko veći broj od onih koji ih opisuju kao „negativne“ (19%).
Korisnici su svesni tamne strane društvenih mreža
Sve vreme dok smo aktivni na društvenim mrežama, ostavljamo informacije o sebi koje će društvene mreže koristiti kako bi pomogle brendovima da nas efikasnije targetiraju svojim reklamama. Takođe se potencijalno izlažemo lošim akterima, koji će možda poželeti da iskoriste naše lične podatke, bilo u svrhe trolovanja ili za krađu identiteta.
Zavisnost od društvenih mreža takođe može da ima štetan uticaj na mentalno zdravlje korisnika, iako je naše istraživanje pokazalo da je većina korisnika društvenih mreža svesno njihove potencijalno negativne strane. Gotovo dve trećine (63%) korisnika mogu da se prisete neke vesti o potencijalno negativnom uticaju društvenih mreža, a u okviru te grupe, 70% je promenilo način na koji koriste društvene platforme kao rezultat toga. Za gotovo četiri od deset (38%) korisnika, to je značilo smanjenje vremena koje provode na društvenim mrežama i oko četvrtina njih (26%) ih ređe proverava.
Kako da sačuvate bezbednost prilikom korišćenja društvenih mreža
Da bismo u potpunosti uživali u društvenim mrežama, moramo uzeti u obzir i svoje mentalno zdravlje i bezbednost podataka. Virtuelne interakcije se razlikuju od onih u stvarnom životu, a veliki deo onoga što ljudi – naročito influenseri – objavljuju na društvenim mrežama predstavlja pozitivan namenski prikaz njihovog života. Mnogi korisnici društvenih mreža kažu da upoređuju svoje živote sa životima drugih, a to bi moglo da bude štetno po njihovo samopouzdanje i mentalno zdravlje.
Zaista je važno obratiti pažnju na to koliko vremena provodite na društvenim mrežama, koji sadržaj konzumirate i kako se osećate. Naše istraživanje otkriva da za mali broj ljudi društvene mreže stvaraju negativne emocije; četiri posto je reklo da imaju osećaj ‘anksioznosti’; isti procenat korisnika je rekao da osećaju “ljutnju”, “frustraciju” ili da imaju strah od propuštanja stvari (fear of missing out – FOMO). Jedan od osam ispitanika (13%) je čak izbrisao ili deaktivirao svoje naloge na društvenim mrežama. Ne morate ići tako daleko, ali treba da odvojite vreme i odmaknete se od ekrana i možda prestanete da pratite ljude ili teme koje u vama izazivaju negativne emocije.
Takođe, moramo da budemo oprezni kad god delimo lične podatke na internetu. Više od polovine (52%) korisnika društvenih mreža starosti između 18 i 34 godine poznaju nekoga čiji su lični podaci kompromitovani, a sedam posto korisnika širom sveta kaže da su bili žrtve prevare putem društvenih mreža. Vodite računa da vaša podešavanja privatnosti budu što neprobojnija, koristite softver za upravljanje lozinkama i vodite računa o tome koje lične podatke delite na društvenim mrežama.