Demokratizacija podataka jedna je od pokretačkih snaga iza potrebe za bazom podataka kao uslugom (DBaaS). U prošlosti, čuvanje podataka i razumevanje onoga što bi vam ti podaci mogli reći, bio je posao koji zahteva veliko znanje i koji je obavljao posvećeni tim. Rastom aplikacija za računare, zatim aplikacija zasnovanih na cloudu i aplikacija za mobilne uređaje, svi su počeli da skladište podatke, svi su postali analitičari kao i korisnici znanja koja proističu iz tih podataka. Danas zaista postoji velik broj dostupnih alata koji pomažu korisnicima da analiziraju i koriste svoje podatke.
Postavlja se pitanje da li sada i korisnici treba da poseduju svaki disk ili da imaju alate, osoblje i veštine za efikasno upravljanje podacima. U vreme kada se sirova količina podataka o skoro svakom preduzeću svake godine udvostručuje, posedovanje sredstava za skladištenje može postati samo po sebi važan zadatak. Kada se rast podataka odvija na tako eksponencijalnoj putanji, tradicionalna pravila raspolaganja skladišnim jedinicama u odnosu jedan prema jedan, besmislena su do tačke poslovnog samoubistva. Ako ih kupujete, nikada vam neće biti dosta i malo je verovatno da će to biti prava kombinacija uređaja.
Pored toga, planiranje i obezbeđivanje pravih alata za upravljanje podacima, zatim analitičkih alata i usluga koje bi mogle biti nepotrebne već sledećeg meseca, a kamoli sledeće godine – postaje gotovo nemoguća misija. Demokratizacija podataka čini tradicionalni pristup posedovanja sredstava za skladištenje podataka nečim što treba ozbiljno dovesti u pitanje.
Još jedna oblast tradicionalne IT prakse koju sada treba ispitati je i uobičajena ideja da svaka aplikacija zahteva svoju bazu podataka. To je možda nekada bilo tačno, ali više definitivno nije slučaj. Takođe vodi direktno i do jedne od glavnih prepreka sa kojima se sva preduzeća sada suočavaju u pokušaju da u potpunosti iskoriste podatke koje već poseduju – a kamoli sveže nove podatke koji su danas nastali. Ovo je način na koji se podaci zarobljavaju u silosima, gde je svaki od njih posvećen zadržavanju tog određenog skupa podataka.
Ovo predstavlja ogroman izazov za kupce i krajnje korisnike. Za korisnike nesumnjivo postoji stvarna potreba da višestruki silosi izgledaju kao jedan veliki silos, iako malo prodavaca pristaje na ovo i još uvek preferira da ima svoje vlastite odvojene silose. Osim toga, osnovna kontradikcija sa kojom se preduzeća moraju pozabaviti je: iako možda još uvek ima smisla da se podaci čuvaju u silosima, oni moraju da se prikažu samo jednom koherentnom izvoru informacija – „našem poslovnom sistemu“.
To im je potrebno jer donošenje poslovnih odluka zahteva sposobnost analize bilo koje stavke podataka prema bilo kojoj drugoj, kao i svim ostalim stavkama podataka, kako bi se osiguralo donošenje najboljih odluka. To osnovno pravilo se sada svuda primenjuje, od pojedinačnog korisnika sa tačno određenim i jednostavnim zahtevom, preko regionalnog menadžera u globalnom konglomeratu pred kojim stoji donošenje važne odluke.
U idealnom slučaju, svi oni treba da donesu svoje odluke – ODMAH. Nemaju vremena da čekaju da tradicionalni stručni tim analitičara zaokruži odgovor na njihov zahtev. Štaviše, podaci koji su im potrebni vrlo verovatno neće se ni nalaziti u maloj lokalnoj bazi podataka. Oni mogu biti bilo gde na svetu.
Tu pojam usluge baze podataka zasnovane na cloudu dolazi do punog izražaja. Upravo ovo omogućava stvaranje velikog broja različitih baza podataka – bilo da se radi o tome da se podaci kreiraju i najčešće koriste na određenoj lokaciji, ili možda podaci zahtevaju skladištenje u specijalizovanom sistemu baza podataka. Usluge u cloudu čine organizaciju veoma jednostavnim procesom. Takođe, olakšava se pristup podacima, pod uslovom da korisnik ima odgovarajuće dozvole i propise o usaglašenosti/upravljanju koji tom korisniku omogućavaju da pristupi određenim podacima.
Ključna „usluga“ nije postupak čuvanja podataka. Umesto toga, to je sposobnost da se korisnicima pruže podaci koji su im potrebni, na mestu gde su im potrebni, u trenutku kada su im potrebni, bez obzira na to gde i kako se čuvaju. Pojam „kako“ kod skladištenja ovde je očigledno od presudnog značaja, ali sa stanovišta krajnjeg korisnika, imati raspoložive podatke u upotrebljivom obliku predstavlja prvi i glavni cilj. Jer tu će se naći mogućnosti za stvaranje novih izvora prihoda. Baš zbog toga je DBaaS važan.
Prava prednost je fleksibilnost koju dobija svako preduzeće, načinom na koji je u stanju da eksploatiše svojim podacima. Osim toga, tu je i fleksibilnost da promeni svoj osnovni pristup upravljanju podacima gotovo u trenutku. Štaviše, zato što se zasniva na cloudu, korišćenje DBaaS-a u punom obimu ne zahteva da preduzeće poseduje potrebno stručno osoblje koje čeka da instalira bilo kakva unapređenja.
Preduzeće takođe može da odluči da ima potpuno privatnu cloud uslugu za pokretanje svojih DBaaS resursa. Ovo će često odgovarati onim korisnicima gde su sigurnost, poverljivost i performanse važni, mada za određeni broj korisnika ovo povremeno znači i ustupke na račun fleksibilnosti, mogućnosti brzog povećanja ili smanjenja usluga i ukupnih troškova.
DBaaS kao deo hibridnog cloud okruženja verovatna je najbolja opcija za većinu preduzeća jer nudi najbolju kombinaciju fleksibilnosti, izbora usluga i osnovnog okruženja za upravljanje koje je potrebno. Većina glavnih dobavljača usluga u cloudu ili već nudi, ili će u bliskoj budućnosti nuditi uslugu DBaaS sistema, što znači da korisnici mogu da biraju i mogu da kombinuju usluge po potrebi.
Neke baze podataka zahtevaće visoke performanse, ili sposobnost rada sa zastarelim formatima datoteka, ili ekstremnim količinama i veličinama datoteka, ili strukturiranim ili nestrukturiranim podacima, ili… popis je zaista dugačak. Ali velike su šanse da će postojati jedan dobavljač usluga – vrlo verovatno specijalizovani partner – koji može servisirati gotovo sve zahteve korisnika. A pošto je u cloudu, ni jedno preduzeće ne mora da se oseća kao da rizikuje da bude zarobljeno pogrešnim dugoročnim ugovorom o usluzi.
Fleksibilnost se ogleda u mogućnosti izbora kada je reč o tome na koji će način preduzeće iskoristiti svoje podatke. A sposobnost da se predomislite bez ozbiljnih posledica nije nešto čemu se teži, već nešto što je već sada dostupno.