Prognoze i tehnološka predviđanja su sveprisutna. Ali kada je u pitanju tehnologija oblaka, mi imamo nešto drugačiji pogled. Budući da je informatički oblak postao sastavni deo naše svakodnevnice, nema smisla da govorimo o njegovoj budućnosti kao samostalnoj tehnologiji. To je zato što nijedna druga tehnologija nije tako brzo usvojena i u poslovnoj i u potrošačkoj sferi.
Transformacija društva
Kakva je budućnost našeg društva? Kako izgleda i kakve veze ima oblak (cloud) sa njom? Oblak će biti ogromna pokretačka snaga u futurizaciji gradova, radnih mesta, institucija i ljudi, jer će pružiti digitalnu infrastrukturu pametnih gradova sutrašnjice (u kojima će do 2050. živeti oko 68% svetske populacije).
Naši gradovi postaju pametniji, ali svaki novi povezani uređaj stvara podatke koje treba pohraniti i analizirati. Povezanu tehnologiju moći ćemo da podržimo samo na ovaj način, uz kombinaciju moderne tehnologije i informatičkog oblaka. Uz ovu digitalnu infrastrukturu, pametni liftovi i parkirališta, automobili bez vozača i taksi dronovi, vozovi i metroi, farme i elektrane, postaće deo svakodnevnog života.
Oblak će takođe podržavati savremene tehnologije poput veštačke inteligencije i pomoći im da se prilagode na nove platforme poput mobilne. Na primer, iako je veštačka inteligencija već pronašla svoj put do mobilnih telefona, ovi uređaji sadrže puno nestrukturiranih podataka kao što su e-pošta, tekstualne poruke i fotografije. Za analizu nestrukturiranih podataka potrebno je vreme i moć obrade koju većina pametnih telefona nema lokalno. Uz oblak, možemo očekivati da će naši telefoni postati još pametniji.
Transformisanje poslovanja – Uklanjanje prepreka inovacijama
Oblak je postao neophodan za preduzeća. Jedan od ključnih razloga za to je njegov uticaj na inovacije. Bez potrebe za fizičkom infrastrukturom, kao i operativnim i troškovima rada koji idu uz nju, tehnologija oblaka uklanja tipične finansijske prepreke inovacijama i digitalnoj transformaciji. Manja preduzeća koja bi se tradicionalno borila da dođu do investicija potrebnih za realizaciju na lokalnom nivou, mogu da pristupe novoj tehnologiji kroz modele isporuke u oblaku.
U međuvremenu, oblak je takođe smanjio rizike povezane sa investicijama. Skupi, kruti ugovori mogu biti prepreka mnogim manjim preduzećima. Skalabilnost informatičkog oblaka znači da ponude mogu rasti ili se smanjivati u zavisnosti od potreba kompanije, pomažući tako u upravljanju troškovima i finansijskim rizikom. Ovi fleksibilni modeli zasnovani na oblaku postajaće sve popularniji, s predviđanjima da će do kraja 2020. sve nove kompanije i 80% starih ponuditi poslovne modele zasnovane na pretplati.
Informatički oblak takođe podstiče inovacije jer njegova brzina olakšava eksperimentisanje sa novim idejama, i omogućava da se povratne informacije brzo prikupe. Ako strategija ne funkcioniše, ona se može ispraviti brzo, umesto da izvlačimo pouke u slučaju neuspeha. Ovo omogućava preduzećima slobodnije inovacije. U međuvremenu, ako kompanije primete mogućnosti na tržištu, infrastruktura oblaka im omogućava da brže reaguju i iskoriste priliku. Uz toliko mogućnosti u oblaku, preduzeća će nastaviti sa tranzicijom, uz predviđanja da će svetsko tržište javnih usluga u oblaku porasti za 17,5% samo u 2019. godini, bez naznaka opadanja.
Informacije od značaja
U središtu svakog preduzeća su informacije. Način na koji im pristupamo, koristimo ih i delimo, usko je vezan za uspešnost bilo koje organizacije. Upravo ovde je oblak izvršio veliki uticaj. Zahvaljujući oblaku, zaposleni više nisu vezani za kancelariju i mogu da pristupe informacijama i sarađuju na projektima bilo gde u svetu, u realnom vremenu.
Ovo je revolucionarno izmenilo poslovne modele. Na primer, evropska kompanija OpenDesk, postavlja dizajn nameštaja u oblak, omogućujući tako kupcima da preuzimaju nacrte i naručuju izradu od svojih lokalnih proizvođača. Time se smanjuju troškovi otpreme i zaliha, a istovremeno i zagađenje životne sredine od strane kompanije.
Platforme zasnovane na oblaku su takođe obezbedile veću efikasnost preduzećima. Kako organizacije rastu, počinju da se šire, dok timovi razvijaju specifične načine rada i razmene informacija. Oblak pomaže kompanijama da premoste jaz, omogućujući svim radnicima da pristupe jednom mestu za sve što im je potrebno. Na taj način se pojednostavljuju tokovi posla u preduzeću, imajući u vidu da radnici mogu da dupliraju ili izgube iz vida neka dokumenta tokom rada.
„More podataka“
Ironija svega toga je da što više koristimo rešenja koja nam pruža oblak, više su nam i potrebna. Takozvano „more podataka“ može se pripisati tome koliko često pristupamo uslugama zasnovanim na oblaku svakodnevno. Korišćenje online sistema, društvenih mreža, deljenje video zapisa, snimanje protoka saobraćaja, saradnja sa kolegama – sve to doprinosi ogromnim količinama podataka koje svaka osoba i svako preduzeće generiše za sebe, a nije ni približno količini podataka koje stvara zdravstvo, obrazovanje, nauka i vojska. Sve ove informacije zahtevaju informatičku snagu za upravljanje, skladištenje i analiziranje – zbog čega nam je potreban oblak.
To je razlog zašto ne treba da razgovaramo o budućnosti oblaka – ono o čemu stvarno moramo razgovarati je budućnost društva i budućnost poslovanja. Budućnost naših gradova, naših radnih mesta i institucija u velikoj meri zavisi od tehnologije oblaka, što će se pokazati sve tačnijim, jer sve više usluga postaje bez servera, a digitalna infrastruktura postaje naprednija. Nije dovoljno reći da budućnost oblaka ide u određenom pravcu. Umesto toga, bilo bi ispravnije predvideti budućnost čovečanstva, društva i poslovanja i kako će se tehnologija oblaka suočiti sa tim izazovima.
[1] https://www.un.org/development/desa/publications/2018-revision-of-world-urbanization-prospects.html