Njapoznatiji uzbunjivač Edward Snowden, koji je ukazao na opseg špijuniranja građana koje sprovodi američka obaveštajna agencija NSA, upozorio je da nove pojačane mere nadzora zbog širenje pandemije koronavirusa mogu imati dugoročne posledice na građanske slobode.
Tokom video konferencije u sklopu festivala dokumentarnog filma u Copenhagenu (Danska) Snowden je rekao da bi, teorijski gledano, vanredne mere koje vlasti uvode u borbi protiv bolesti mogle ostati na snazi i nakon što kriza utihne. Tako na primer, sa brojnih fitness trackera mogu preuzeti podatke poput pulsa i ritma otkucaja srca. Nekoliko godina nakon pandemije ti će podaci i dalje biti dostupni vlastima – počeće tražiti nešto novo.
Već znaju šta gledate na internetu, gde se vaš smartfon kreće, sad znaju kako vam kuca srce. Šta će se dogoditi kad sve te podatke provuku kroz sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji?’, zapitao se Snowden. U mnogim državama ubrzano razmatraju uvođenje novih metoda nadzora kako bi navodno bolje “razumeli i suzbili” širenje koronavirusa ili ih se već uvodi.
Više evropskih zemalja (Italija, Njemačka, Velika Britanija i druge) već je sklopilo dogovore s telekomima o korišćenju anonimiziranih grupnih podataka za stvaranje virtuelnih mapa kretanja ljudi. Izrael je svojim obaveštajnim agencijama dao ovlašćenja za hakovanje mobilnih telefona bez sudskog naloga.
U Južnoj Koreji šalju SMS-ove upozorenja ljudima za koje se sumnja da su bili u kontaktu sa zaraženima, s ličnim podacima kao što su startost i pol. U Singapuru koriste aplikaciju za pametne telefone da bi pratili potencijalno zaražene osobe.
U Poljskoj građani u karantinu moraju preuzeti državnu aplikaciju koja od njih traži da sa vremena na vreme pošalju selfie, a u Tajvanu su postavljene ‘elektronske ograde’ koje policiju obaveštavaju da li je osoba napustila karantin.