Internet je ponovo svedok još jedne strašne priče. Osoba javnosti poznata kao Momo, koja kao avatar koristi sliku jezivog čudovišta, navodno ponovo upućuje pretnje, deli šokantan sadržaj i čak navodi korisnike na samopovređivanje.
Da li ima razloga za strah? Kako zaštititi mlađu generaciju od štetnog uticaja na mreži?
Počnimo sa Momovim likom – u pitanju je fotografija skulpture japanskog umetnika Keisuke Aizava (Keisuke Aizawa), koja prikazuje njegovu viziju duha, u japanskom folkloru zvanog “Ubume”. Može se reći da je skulptura prilično živopisna; njen izgled je ostavio snažan utisak na internet korisnike, koji su o njoj počeli da prave horror priče.
A onda je neko odlučio da ovom strašnom stvorenju podari život u formi WhatsApp naloga pod imenom Momo, i njime počne da plaši ljude.
Momo je svojim žrtvama pre nekoliko meseci slao horor slike (uglavnom unakaženih tela), tvrdeći da zna sve o njima, uključujući i njihove stvarne lokacije, i govoreći im da ukoliko kontaktiraju nekoga neće dobro proći. Momo im je ponekad upućivao i pozive – ljudi su prijavili da su čuli jezive zvukove koji uteruju strah u kosti ili ekstremno izobličen glas.
Momo se pretvrio u hype
Momo je postao hype – priča koju su preuzeli mediji i blogeri, koji izmišljaju razgovore sa lažnim Momom, što doprinosi stvaranju sve većeg broja novih naloga sa jezivim avatarom. Prilike kao što je Momo prirodno privlače internet trolove, koji su takođe doprineli povećanju broja lažnih naloga.
Imajući u vidu njegovu strašnu pojavu, jeziv sadržaj koji šalje i pokušaje da prisili ljude da sebi naude, kontakt sa Momom (bez obzira ko ga je stvorio) može traumatizovati nepripremljene pojedince, posebno decu.
Čuvajte bezbednost svoje dece
Ukratko, Momo je nečija loša ideja šale, preuzeta i umnožena putem interneta. Zapravo, ne postoji razlog za strah, ali potencijalno iskustvo za decu je veoma nepoželjno. Ako ste zabrinuti da se ovo može dogoditi vašoj deci, razgovarajte sa njima i slušajte ih. Budite njihov prijatelj i oni će vam pričati o stvarima koje ih plaše ili vređaju u sajber prostoru, bilo da je u pitanju Momo ili nešto drugo.
Dejvid Em (David Emm), glavni bezbednosni analitičar u GReAT timu kompanije Kaspersky Lab komentariše ovu priču i pruža korisne savete:
“Svedoci smo Momo „izazova“, koji stvara paniku i histeriju na internetu, pojavljujući se u različitim zemljama već gotovo godinu dana. Važno je zapamtiti da ovo nije prava sajber pretnja u smislu zaraze uređaja ili pokušaja krađe, međutim, to jeste zlonamerna šala čija je namena da šokira i uznemiri, a kako cela ta ludost uzima maha i medijska pažnja oko nje se povećava, sve više ljudi će biti u iskušenju da uplaši svoje prijatelje ili, što je još zabrinjavajuće, da je koristi u svrhu uznemiravanja i zastrašivanja.
Za roditelje, ovakva vrsta pretnji može biti izuzetan izazov, jer se njihova deca, koja nikada nisu upoznala svet bez interneta, njime kreću neverovatnom brzinom. Deca su često prva izložena novom sadržaju internet kulture, jer ga oni pretražuju i dele mnogo češće i efikasnije. Iako ovaj slučaj ne izgleda kao pokušaj širenja zlonamernog softvera, on je blagovremeni podsetnik da kao roditelji treba da održavamo blizak kontakt sa onlajn svetom naše dece, te da je otvoreni dijalog najbolja obrana od zlonamernog sadržaja i sajber pretnji, u istoj meri koliko i neprihvatanje/neotvaranje nikakvog sadržaja koji dolazi od nepoznatih izvora. Uvek je dobro pričati o osnovama bezbednosti na internetu sa svojom decom, pre nego što oni sami otkriju sajber opasnosti. To će im pomoći da nauče da se nose sa pretnjama, kada do njih dođe. Naš savet roditeljima je:
- Redovno razgovarajte sa svojom decom – osvestite ih o bezbednosti na mreži. Dovorite se koje veb stranice su prikladne za njih i osigurajte da razumeju razloge za to. Deca takođe treba da znaju da mogu – i da treba – da se povere odrasloj osobi kojoj veruju ukoliko na internetu iskuse nešto uznemirujuće.
- Pobrinite se da vaše dete shvati da ne bi trebalo da se na internetu „sprijateljava“ sa nekim koga ne poznaje u stvarnom životu, niti da dodaje nepoznate brojeve u svoje kontakte – ljudi na internetu nisu uvek iskreni o tome ko su i šta žele.
- Aktivirajte sigurnosne postavke – postavke kao što je auto-play treba da budu onemogućene, a rešenja za roditeljsku kontrolu instalirana, kako bi se sprečilo da deca imaju prisup neprikladnom sadržaju.
- Koristite funkcije isključivanja, blokiranja i izveštavanja – to će ih u velikoj meri zaštititi od štetnog sadrž
- Nikada ne delite lične podatke kao što su brojevi telefona, adrese, itd. sa osobama koje ne poznajete.”