1. Bio2Arh – “Gradimo zajedno” – Udruženje, koje okuplja naučnike, umetnike, inženjere i sve koji žele eksperimentalno da istražuju spoj umetnosti i naučnih disciplina, kroz svoj projekat pokušava da poveže različite vrste graditelja (ljude, insekte, korale i paukova), koji kroz saradnju daju svoj doprinost zajedničkoj građevini, na način njima najviše primeren.
2. Milica Nikolić – “Pozajmljeni predeli” – Milica je vizuelna umetnica koja radi na polju eksperimentalnih tehnika fotografije i dizajna uz uvažavanje osnovnih načela zaštite kulturnih dobara. Njene fotografije su izrađene od novinskog papira sa semenjem biljaka, što znači da u
dodiru sa suncem, one kreću da rastu iz same fotografije, dajući joj novi život.
3. Milijana Komad – “Simfonija tela” – Doktorantkinja i pionirka na polju digitalnih umetnost, Milijani je glavna oblast proučavanja transhumanizam, a služi se simulacijom i sumulakrumom. Njena instalacija u pomoć softvera i senzora, pokušava da „pročita“ čoveka, da bude empatična, da oseti kako se on oseća i kako to zvuči. Skulptura dalje generiše audio-vizuelne odgovore i pretvara ljudska osećanja u simfoniju.
4. Vukašin Stančević, Nikola Vuković, Andrej Bunjac – “Sekvenca ostatka” – istraživači, umetnici i naučnici sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Matematičkog fakulteta i Instituta za fiziku u Beogradu, pronašli su način da matematički haos pretoče u muziku. Odabirom broja između 0 i 1, instalacija stvara matematički haos koji postaje „seme“ u algoritmu koji od njega stvara muziku.
5. Darija Medić, saradnik Bojan Petrović – “Emitovanje je dvosmerni kanal” – Darija kroz upotrebu jezika, tehnologije i umetnosti istražuje područje savremenih tehnoloških praksi. Zajedno sa Bojanom, koji je zainteresovan za programske jezike i njihovu istoriju, svojim delom su omogućili da sadržaj koji posetilac ukuca na tastaturi bude uživo emitovan na FM radiju. Bilo koje tekstualno polje za pretragu se koristi kao subverzivna stranica za oglašavanje.
6. Isidora Pejović – “Intimnost” – Sa završenim osnovnim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti i master studijama na Fakultetu likovnih umetnosti, Isidora se bavi odnosima između ljudi, društva i umetnosti kroz proučavanje digitalnih umetnosti. Njena interaktivna instalacija sačinjena je od tri stotine optičkih vlakana koja u stanju mirovanja emituju roze boju uz pomoć LED sijalice sa kojom su povezana. Putem interfejsa sa senzorom koji u kontaktu sa ljudskim dlanom detektuje srčani puls, svetlost instalacije počinje da imitira taj puls i treperi u ritmu života.
7. Milan Ličina – “Radix”- Dizajner iz Beograda, angažovan je na polju audio-vizuelnog performansa, interaktivnih instalacija i novomedijske umetnosti. Njegovo delo jeste prostorna intervencija koja ukazuje na hibrid stvarnog i virtuelnog, stvaranje sajber univerzuma unutar poznatog i fizičkog. Rad ilustruje našu posvećenost tehnologiji i virtuelnom identitetu, koji negujemo poput biljke, dok kontekstualno govori o našem digitalnom meta identitetu, sukobu linearnosti i nasumičnog stvaranja.
8. Dragoljub Dimitrijević, Vuk Valter, Milica Ćebić – “Zea Mays” – Dragoljub se bavi materijalizovanjem posthardvera za transdisciplinarne naučne projekte, Vuk istražuje polje konceptualne pejzažne arhitekture, dok umetničko istraživanje Milice ima epistemološki karakter koji pripada domenu ontologija. Zajedno, oni su izvršili transdisciplinarno istraživanje koje otkriva reakciju kukuruza na stresne situacije i način na koji ona opstaje u okruženju koje joj je dato.
9. Dr Bojana Gligorijević – “Bioart” – Diplomirana hemičarka sa PMF-a, sa doktoratom iz biofizike na Univerzitetu Džordžtaun, na Univerzitetu „Albert Ajnštajn“ razvila je metode za snimanje ćelija kancera u realnom vremenu i izračunavanje verovatnoće za metastazu na osnovu snimaka. Svojom instalacijom želela je da pokaže neverovatnu lepotu koja se dešava na mikroskopskom nivou. Kada se transferuje DNK iz korala na dnu Pacifika, koji sjaje u mraku kada sunce dotakne vodu, u ljudske ćelije, one počinju da sjajne i omogućavaju Bojani da uslika njihovo ponašanje laserskim mikroskopom i na taj način stvori jedinstvene fotografije prepune različitih boja.
10. Uroš Krčadinac – “Dug kao dijabetes” – Transdisciplinarni istraživač, autor i kreator, sa odbranjenim doktoratom iz informatike, stvarao je radove koji su priznati od strane međunarodnih umetničkih festivala, konferencija, naučnih časopisa. Odlazeći korak dalje u pokušaju da prikaže neprikazive entitete, Uroš je pokušao da javni dug Srbije metaforom postavi u okvire ljudskog tela. Kroz omiljen jutranji ritual, ispijanja kafe sa šećerom, želeo je da približi ljudima negativne posledice preteranog svakodnevnog zadovoljstva.
11. Katarina Petrović – “LEXICON LIBER NOVUS” – Umetnica i istraživač, sa primarnim fokusom na procesu stvaranja i pojmu generativnosti. Njeno delo predstavlja knjigu od 47.152 indeksovanih reči i 2 miliona ukupno proceuiranih reči, koja je nastala od samo jedne pesme Horhea Luisa Borhesa „We talked and you have forgotten the words“ u kojoj je svaka reč objašnjena svojom definicijom iz rečnika. Ali ne samo to, već je svaka reč iz definicije dalje objašnjena i njena objašnjenja dobijaju obljašnjenja i tako dalje, stvarajući jedan neobičan svet sa 4.000 strana.
Podršku na projektima čine: Miroljub Pančić, Radiša Obradović, Ivan Umeljić, Željko Dinčić, Mirjana Utvić, Radoslav Todosijević, Dr Dragana Matekalo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu, Lavoslava, Benčić, Boris Posavec, dr Miloš Momčilović, mr Nebojša Nišavić, mr Ivona Đorđević, mr Katarina Ivakić, Bojan Kening, Predrag Davidović,Bojan Dragutinović, dr Milica Velimirović, Ana Dorđević, prof. dr Sanja Filipović, Jan-Kiz van Kampen, Gabor Kerkes, Repro van de Kamp, Bronsgeest HABI.