Rezultati najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja kompanije Mastercard potvrđuju ono o čemu se već neko vreme priča, a to da je došlo vreme bezgotovinske trgovine u Srbiji, kako u fizičkom okruženju, tako i na internetu.
Istraživanje pokazuje da je čak 83% ispitanika kupovali na internetu, kao i da su žene malo aktivnije od muškaraca u tom pogledu (50,8% prema 49,2%). Srpski potrošači obično kupuju na internetu nekoliko puta godišnje, a najaktivniji među njima su ispitanici starosti 35 – 44 godine (35%), dok se građani starosti 25 – 34 godine najčešće odlučuju za onlajn kupovinu jednom mesečno (24%).
Kao što je to bio slučaj i ranijih godina, odeća i obuća su najčešće kupovani artikli (55%, blagi rast u odnosu na 54% prošle godine), a za njima slede elektronski uređaji (36,5%, porast sa 30% 2017. godine) i knjige (29%, rast sa prošlogodišnjih 24%). Činjenicu da praktičnost onlajn plaćanja ima svoje mesto i prilikom putovanja potkrepljuje podatak da 17,7% ispitanika koristi onlajn plaćanja prilikom rezervacije smeštaja, a 17% ih koristi za kupovinu avio karata.
Portret prosečnog srpskog onlajn kupca:
– Žena
– Između 35 i 44 godine
– Kupuje na internetu nekoliko puta godišnje, uglavnom odeću i obuću
– Smatra da su onlajn plaćanja sigurna
MasterIndex 2018. pokazuje da je porastao i broj ljudi koji svoje komunalne i druge račune plaćaju putem interneta (52,5% u poređenju sa 51% iz 2017., odnosno svega 18% 2016. godine), što se može takođe pripisati kako radu eUprave, tako i sve većem broju komunalnih kompanija koje su omogućile plaćanje karticama.
Debitne, kreditne i pripejd kartice koristi 75,6% ispitanika koji plaćaju na internetu, dok je broj onih koji plaćaju kešom prilikom preuzimanja robe – 42,5 posto. Pored toga, onlajn kupci iz Srbije često se odlučuju za plaćanja putem onlajn i m-bankinga (32%).
„Ovogodišnje MasterIndex istraživanje pokazuje da Srbi vide platne kartice kao sastavni deo svog iskustva kupovine, kako onlajn, tako i oflajn. Posebno nam je drago što vidimo rast u korišćenju kartica na internetu jer je to siguran pokazatelj da su se ljudi navikli na praktičnost i sigurnost koju elektronska plaćanja nude. Učešće u svetu e-trgovine će u budućnosti imati sve značajnije mesto ne samo u životima potrošača, već i u poslovanju trgovaca – procenjuje se da će vrednost e-trgovine 2021. godine na svetskom nivou dostići 4,5 biliona dolara, tako da domaći trgovci, ali i celokupna privreda, bi mogli da ostvare ogroman rast kroz otvaranje novog kanala prodaje, prilagođenog digitalnog dobu u kome živimo, potpuno novom, globalnom tržištu“, izjavila je Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.
Osim što su praktična, onlajn plaćanja su i sigurna, a samom iskustvu plaćanja potrošači treba da priđu na isti način kao i plaćanjima u fizičkom okruženju, odnosno da svoje PIN i CVC2 kodove ne dele sa drugima, da ne objavljuju svoje podatke na internetu i putem društvenih mreža i da prilikom plaćanja provere da li se u adres baru trgovca nalaze simboli https i katanac, kao garancije sigurne enkripcije podataka. Na nivou platne industrije u primeni je PCI DSS standard (payment Card Industry Data Security Standard) sa kojim moraju biti usaglašeni svi onlajn trgovci koji prihvataju kartice, banke prihvatioci i pružaoci platnih usluga, a koji minimizira rizik od gubitaka podataka kroz skup alata za prevenciju, otkrivanje i reakciju na potencijalne zloupotrebe.
Kupci takođe uvek treba da provere da li se na strani trgovca nalazi i oznaka Mastercard® SecureCode™, jer SecureCode usluga predstavlja lični broj za autorizaciju Mastercard kreditnih i debitnih kartica koji se koristi prilikom svake onlajn transakcije. Ovaj kod zna samo korisnik kartice i on se nikada ne deli sa trgovcem, tako da korisnik može da bude siguran da su njegova plaćanja na internetu sigurna.
Na kraju, svi korisnici Mastercard kartica mogu da računaju na chargeback uslugu kao dodatni sloj zaštite njihovih plaćanja. Ova usluga znači da ukoliko roba ili usluga plaćena karticom onlajn ne odgovaraju opisu ili uopšte nisu isporučene, a trgovac ne prihvata žalbu, korisnik kartice može da pokrene chargeback (reklamacioni) postupak kod svoje banke i dobije povraćaj novca. Takođe, tu je i politika nulte odgovornosti, zahvaljujući kojoj korisnici Mastercard kartica su oslobođeni odgovornosti od neovlašćenih transakcija bilo onlajn ili oflajn ukoliko su preduzimali razumne mere predostrožnosti prilikom čuvanja svojih podataka i ukoliko odmah prijave nestanak ili krađu kartice svojoj banci.