Na ovogodišnjem 62. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, izdanje Centra za promociju nauke „Doktorati u prozi: ilustrovane priče“, autora Nikole Zdravkovića i Ivana Umeljića, koje je grafički opremila Milena Savić, dobilo je prestižnu nagradu za najlepšu knjigu.
Nagradu je na ceremoniji održanoj 26. oktobra autorima uručio predsednik žirija, čuveni ilustrator i redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Jugoslav Vlahović.
Ova nagrada predstavlja veliki uspeh za knjigu koja je osmišljena kao eksperiment u naučnoj komunikaciji, a na kojoj je, pored dvojice autora i art direktorke, radilo još deset ilustratora iz pet zemalja, u saradnji sa jedanaest domaćih istraživača koji su svoje doktorske disertacije odbranili u poslednjih pet godina.
Knjigu „Doktorati u prozi: ilustrovane priče“ čini jedanaest eseja inspirisanih temama doktorskih disertacija iz uzbudljivih, savremenih naučnih oblasti kao što su fizika kompleksnih sistema, evolucija morala, čitalačka pismenost, tipografija, kompjuterska dijagnostika i druge. Ona predstavlja javni naučni angažman i pokušaj da se u domaćoj javnosti produbi komunikacija između naučne zajednice i šire javnosti, kroz važne, a malo poznate proizvode naučnog rada – doktorske disertacije.
Članovi žirija, Jugoslav Vlahović, redovni prof. na FPU-u – predsednik, Tijana Kojić, doc. na FPU-u, Olivera Batajić Sretenović, doc. na FPU-u, koji su jednoglasno su odlučili da Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu na 62. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2017. godine bude dodeljena knjizi „Doktorati u prozi“, u izdanju Centra za promociju nauke, svoju odluku obrazložili su sledećim rečima:
„Knjiga ‛Doktorati u prozi’ svojim izgledom, osim što privlači pažnju, predstavlja dobar primer savremenog grafičkog oblikovanja. Efektno tipografski rešena ilustracija na koricama pravi zanimljivu igru između apstraktnog i čitljivog, a izbor taktilnog materijala budi poseban odnos prema knjizi. Svedeni kolorit sa korica nas potom uvodi u knjižni blok gde tekst prate trioton ilustracije koje najavljuju tekst i korespondiraju sa prelomom, jasno definisanim, geometrijski komponovanim u belini strane. Ta belina obogaćena je finim izborom papira, boje ljuske jajeta, po davnašnjim pravilima opreme knjige. U ovoj knjizi zastupljeno je više ilustratora, što na prvi pogled nije primetno, iako su u izrazu različiti i autentični. Njihov rad drži knjigu u čvrstoj stilskoj formi i ne remeti njen tok. Celine u knjizi jasno su odvojene, čemu je pomogla tipografska hijerahija dosledno sprovedena. Mišljenja smo da je ovo ubedljivo grafičko rešenje doprinelo još zanimljivijem doživljaju neobično osmišljene teme ove knjige.“