U okviru Nedelje parlamentarizma, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), u saradnji sa Republičkom direkcijom za elektronsku upravu (DEU) i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizuju diskusiju pod nazivom „Zašto su nam važni otvoreni podaci?”. Skup se održava 9. novembra, od 12.00 do 14.00, u Hotelu „Moskva“ (sala „Moskva”) u Beogradu, Terazije 20.
O tome šta su to otvoreni podaci, čemu služe, ko ih koristi i kako mogu da otvore nove razvojne mogućnosti za državu, preduzetnike i građane, govoriće:
Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, koji će govoriti o strateškom okviru za otvaranje podataka u Srbiji, aktivnostima DEU s tim u vezi, kao i o nacionalnom portalu otvorenih podataka, koji će biti pušten u rad do kraja novembra 2016.
Irena Cerović, menadžerka Programa za reformu javne uprave u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, koja će predstaviti globalne i regionalne inicijative u oblasti otvorenih podataka, kao i koristi koje institucije mogu da imaju od otvorenih podataka i saradnje sa zajednicama koje koriste ove podatke.
Dr Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse u SHARE fondaciji, koji će predstaviti neophodan zakonski okvir za otvaranje podataka i dosadašnje aktivnosti Radne grupe za otvorene podatke na tom planu.
Raša Nedeljkov, programski menadžer u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost, koji će govoriti o konkretnim primerima primene otvorenih podataka.
Filip Milenković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, koji će govoriti o značaju otvorenih podataka za tehnološke startape i najaviti Hakaton, koji će biti održan od 11. do 13. novembra.
Miloš Bošković i Veroljub Arsić (čekamo potvrdu učešća), narodni poslanici, koji će govoriti o značaju otvorenih podataka u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Moderator diskusije biće Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u.
Koncept otvorenih podataka odnosi se na skupove podataka koji su javno dostupni u obliku pogodnom za dalju računarsku obradu, koje svako može slobodno da koristi bez ograničenja, modifikuje, kombinuje sa podacima iz drugih izvora i dalje distribuira. Javne institucije sakupljaju i proizvode ogromnu količinu različitih podataka, a obezbeđivanjem njihove dostupnosti u formi otvorenih podataka (bez ugrožavanja poverljivosti ili privatnosti) oni bi se učinili dostupni širem krugu korisnika, koji bi iz njih mogli da izvlače korisne analize, prave vizuelizacije, da ih kombinuju sa podacima iz drugih izvora, prave aplikacije koje građanima olakšavaju život i poslovanje itd. Izlaženjem u susret potrebama građana i privrede na ovaj način, država ne samo što bi podstakla razvoj kreativnog biznisa i ekonomije znanja, već bi institucije dobile dragocene povratne informacije i mogle da unaprede kvalitet sopstvenih podataka.