Kada je reč o bezbednosti na internetu, korisnici stariji od 45 godina generalno su obazriviji od mlađih internet korisnika prilikom deljenja informacija ali ne poseduju dovoljno znanja kako bi uočili prevaru ili direktnu pretnju. Prema nedavnim istraživanjima koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab, a koja se odnose na navike internet korisnika, ljudi mlađi od 24 godine generalno otkrivaju više informacija o sebi i ne preduzimaju adekvatne mere zaštite, iako bolje razumeju sa kojim pretnjama se suočavaju na internetu nego što je to slučaj kod starijih korisnika.
Istraživanjem je ustanovljeno da za mlade ljude deljenje ličnih informacija predstavlja svakodnevnicu, pri čemu se čak 83 odsto njih dopisuje preko interneta u poređenju sa 53 odsto korisnika starijih od 45 godina. Kada je reč o deljenju eksplicitnog sadržaja na internetu (makar jedanput), mlađi korisnici rade to čak 3 puta više: 23 naspram 7 odsto kod starijih korisnika.
Mlade generacije generalno su nestrpljive kada je u pitanju instaliranje softvera i preuzimanje datoteka. 26 odsto njih je izjavilo da uopšte ne čitaju pravila i uslove prilikom instalacije softvera. To znači da oni ne znaju kakvom programu dozvoljavaju pristup, koje dodatne programe će možda instalirati , kao i da li će dozvoliti promenu podešavanja na operativnom sistemu. Za razliku od njih, samo 12 odsto korisnika starijih od 45 godina ne čita sitna slova prilikom instaliranja softvera. Mlađi korisnici takođe obraćaju manje pažnje kada je u pitanju preuzimanje datoteka sa interneta, pri čemu svaki treći (31 odsto) korisnik preuzima datoteke sa različitih izvora, u poređenju sa 10 odsto kod starijih korisnika.
Svaki četvrti (24 odsto) korisnik mlađi od 24 godine onesposobio bi bezbednosno rešenje ako bi ono pokušalo da spreči instaliranje softvera, dok je ovakvo ponašanje zabeleženo kod samo 13 odsto starijih ispitanika.
Međutim, prema rezultatima istraživanja kompanije Kaspersky Lab, kada je reč o suočavanju sa potencijalnim pretnjama, mlađi korisnici lakše prepoznaju malver pretnje. Kada je trebalo da preuzmu pesmu sa četiri različita izvora, skoro svaki treći (30 odsto) korisnik mlađi od 24 godine preuzeo je najopasniji „.exe“ fajl, u poređenju sa skoro pola (42 odsto) ispitanika starijih od 45 godina. Bezbednu, „.wma“ opciju odabrao je svaki peti korisnik stariji od 45 godina, dok je to uradilo čak 29 odsto mlađih korisnika.
Usled nedostatka ograničenja, kada je u pitanju surfovanje internetom, mlađi korisnici mnogo češće će se susretati sa malver infekcijama nego odrasli korisnici. 57 odsto mladih iskusilo je makar jedan napad u 2015. godini, u poređenju sa 34 odsto starijih korisnika. Zbog nedostatka iskustva, kada je u pitanju susret sa onlajn rizicima, starije žrtve će češće od mlađih generacija navoditi da im nije jasno kako su njihovi računari inficirani: 17 odsto u poređenju sa 10 odsto kod mlađe populacije.
„Iako je očigledno da je ponašanje starijih korisnika na internetu obazrivije i ne sadrži preterani rizik, kada se suoče sa sajber pretnjom oni ne poseduju adekvatno znanje koje će im pomoći da je identifikuju i odbrane se. Ne postoji adekvatna zamena za dobar instinkt koji će vam pomoći da uočite pretnju. Jako je važno da korisnici svih starosnih grupa budu oprezni ali i upoznati sa potencijalnim onlajn pretnjama, bez obzira na to koliko često i u koje svrhe koriste internet. Korisnici bi takođe trebalo da imaju instalirano bezbednosno rešenje koje će im pružiti zaštitu prilikom preuzimanja datoteka i onlajn komunikacije“, izjavio je Dejvid Em (David Emm), glavni bezbednosni istraživač u kompaniji Kaspersky Lab.
Kako bi pomogli korisnicima da zaštite svoje „digitalne“ živote i izbegnu probleme koje im potencijalne pretnje mogu izazvati, proizvodi kompanije Kaspersky Lab kao što su Kaspersky Internet Security – multi-device i Kaspersky Total Security – multi-device štite ih od najnovijih malver i internet pretnji sa kojima se mogu suočiti svakog dana.