Na inicijativu Udruženja informatičara u zdravstvu, Društvo informatičara Srbije i Privredna komora Beograda su održali Okrugli sto na kome su učešće uzeli predstavnik predlagača Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – Vladimir Mihajlović, pomoćnik ministra prosvete Snežana Marković, direktor Direkcije za elektronsku upravu – Dušan Stojanović, načelnik Centra za informatiku i biostatistiku Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut” – Ivan Ivanović, član Upravnog odbora Udruženja informatičara u zdravstvu Srbije – Zorana Bizetić, Jasna Ristić – predstavnik Pedagoškog društva informatičara Srbije i ostale zainteresovane strane iz državnih organa i organizacija i civilnog sektora.
Predstavnik predlagača, Vladimir Mihajlović je obrazložio razloge formiranja sedam kataloga i metodologiju koja je korišćena prilikom njihove izrade. Takođe je napomenuo da je sredstvima Svetske banke finansirana izrada najkompleksnijeg kataloga – Kataloga generičkih zanimanja i da su u ovu svrhu angažovani konsultanti sa Fakulteta organizacionih nauka. Mihajlović je u svom uvodnom izlaganju objasnio korake koji se sad preduzimaju na ovom značajnom poslu, a to je usvajanje naziva radnih mesta, što je značajno za izradu šifarnika radnih mesta koji treba da se završi do novembra meseca, zatim kvalitetnih opisa radnih mesta koji će se moći korigovati i u decembru ove godine.
Direktor Direkcije za elektronsku upravu, Dušan Stojanović rekao je da je kabinet premijera formirao posebnu radnu grupu koja se bavi kadrovskom infrastrukturom u republičkoj, ali i pokrajinskoj državnoj upravi i lokalnim samoupravama. U IT sektoru postoji negativna selekcija, jer informatičarima državna uprava služi kao odskočna daska i mesto na kome stiču neophodna iskustva posle čega odlaze u druge sektore gde su plaćeni dva ili tri puta više, naveo je Stojanović.
On je rekao da je jedna od ideja radne grupe da se ovi poslovi autsorsuju i u Srbiji, to jest da posebna agencija radi sve informačke poslove za državnu upravu. Stojanović je naveo primer slične agencije u Austriji, koja zapošljava 1200 najboljih stručnjaka i ima godišnji obrt od oko 250 miliona evra, ali koja učestvuje u nacionalnom IT tržištu sa 55 odsto, čime, kako je ocenio, neće biti ugrožena konkurentnost ostalih učesnika na tržištu.
Naročito zapažena je bila prezentacija gospođe Bizetić povodom obrazloženja potrebe da radna mesta zdravstvenih informatičara budu u zdravstvenom katalogu, gde su veoma jasno istaknuti razlozi za postojanje informatičara kao zdravstvenih saradnika u zdravstvenom sistemu. Zorana Bizetić je skrenula pažnju i na pravnu regulativu iz koje je jasno vidljivo zašto informatičari u zdravstvenim ustanovama moraju ostati zdravstveni saradnici i zašto moraju naći svoje mestu u katalozima zanimanja.
Ivan Ivanović je skrenuo pažnju na nejednakosti u izradi kataloga po sektorima, sa različitim metodologijama i pristupima, nakon čega je usmerio svoje izlaganje na probleme koji proizilaze iz nerazumevanja informatičkih poslova, i nedefinisanih odgovornosti informatičara u zdravstvu. Nepostojanje licenci i stručnih ispita za informatičare u zdravstvu, je opasnost i po bezbednost podataka, kako podataka o pacijentima, lečenju, tako i statističkih podataka.
Gospodin Mihajlović je takođe rekao da će rok za primedbe biti produžen do kraja ove nedelje da predstavnici zainteresovanih strana dostave svoje primedbe i sugestije na Kataloge radnih mesta u javnoj upravi.