3D štampači neverovatnom brzinom ulaze u sve pore svetskih tržišta, uključujući i građevinarstvo. Neke arhitekte smatraju da je tradicionalna izgradnja neefikasna i da previše zagađuje okolinu, dok 3D štampanje umanjuje količinu otpada i druge troškove.
Manjak stambenog prostora podjednako pogađa i razvijene, i zemlje u razvoju te preduzimači smišljaju nove načine za rešenje tog problema. Njihove ideje su raznovrsne – od 3D štampanja do adaptiranja ogromnih kontejnera za transport.
3D štampači neverovatnom brzinom ulaze u sve pore svetskih tržišta, uključujući i građevinarstvo.
Kineski Institut za istraživanje 3D štampanja je prošlog decembra u Nanđingu predstavio kuću sagrađenu isključivo od delova odštampanih na ogromnom 3D štampaču.
Mašina je slagala sloj po sloj materijala na bazi betona, praveći građevinske elemente. To je eliminisalo potrebu za velikom ekipom građevinara te su smanjeni troškovi.
Generalni direktor firme “WinSun Inženjering”, Ma Ih, kaže da je ta trospratna kuća sagrađena za 3 dana i to od recikliranih materijala.
“Koristimo urbani građevinski otpad, jalovinu i urbane čvrste otpade kao sirove materijale. Razdvajamo ih po kategorijama, a zatim transformišemo u specijalno štamparsko mastilo”.
A u Amsterdamu, umesto otpadnog materijala, arhitekte eksperimentišu sa mešavinom jedne četvrtine mikrofibera sa tri četvrtine ulja na bazi biljaka.
Oni objašnjavaju da je tradicionalna izgradnja neefikasna i da previše zagađuje okolinu, dok 3D štampanje umanjuje količinu otpada i druge troškove.
Još jedna prednost, objašnjava ko-osnivač arhitektonske firme DUS, HansVermilen, jeste fleksibilnost 3D štampača.
“Digitalna proizvodnja omogućava i nama i potrošačima da menjamo dizajn prema njihovim ličnim potrebama”.
Vermilen dodaje da kuće odštampane na 3D štampačima mogu lako da se rastave i ponovo sastave na drugom mestu.
U Nigeriji visoka tehnologija nije dostupna, ali to nije dovoljno da obeshrabi preduzimače u potrazi za rešenjima problema manjka priuštivih kuća.
Od nekoliko miliona ljudi koji žive u straćarama jer su kuće sagrađene na klasičan način i stanovi preskupi – barem neki će uspeti da uštede za kuću koja može da se sagradi za svega sedam dana.
“Tempohousing” koristi kontejnere za transport, napravljene od naborane ploče od fibera ili čelika. Partner u toj kompaniji Dele Ladipo kaže da brza izgradnja privlači kupce.
“Naše rešenje, u poređenju sa betonom, je oko 25-30 odsto jeftinije nego ista ta konstrukcija napravljena od betona”.
Zidovi kontejnera su prekriveni izolacionim materijalom i panel pločama iza kojih se nalaze električne i vodovodne instalacije.
Konstrukcija je čvrsta zahvaljujući čeličnim šipkama, a krovovi su prekriveni krovnim materijalom, a da pri tom nisu potrebni crep ili beton.
Iako firme i hoteli čine najveći broj kupaca, Ladipo kaže da su i pojedinci iskazali zainteresovanost.
“Afrički mentalitet se polako menja. Vrednost kuća, vrednost zemljišta je sada toliko visoka da svi traže alternativne opcije”.
I dok su klasične kuće još uvek samo san za mnoge, stručnjaci ističu da su alternativne metode građevinarstva jedina nada da se olakša ogroman problem sa manjkom stambenog prostora u zemljama u razvoju širom sveta.