Pojava poznatija kao „Google Effect“, koja doprinosi da prevelika dostupnost informacija na internetu utiče loše na naše pamćenje[i], proširila se i sada obuhvata i bitne lične informacije i mobilne uređaje, pokazalo je nedavno istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab. Istraživanjem je otkriveno da većina povezanih potrošača širom Evrope ne može da se seti bitnih brojeva telefona, uključujući i brojeve njihove dece (53 odsto),naziva škole koju pohađaju njihova deca (90 odsto) kao ni lokacije njihovog posla (51 odsto). Otprilike trećina ispitanika nije mogla da se seti broja telefona njihovih partnera..
Kompanija Kaspersky Lab je ispitala 6.000 potrošača starosti iznad 16 godina i to u šest evropskih zemalja. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na to da je naša nemogućnost da zapamtimo bitne informacije posledica toga što smo prepustili tu odgovornost digitalnim uređajima, kao što su mobilni telefoni. Malo ispod polovine (43 odsto) najmlađih ispitanih potrošača (16 do 24 godine) izjavilo je da se u njihovim mobilnim telefonima nalaze skoro sve informacije koje treba da znaju ili kojih treba da se prisete.
Kompanija Kaspersky Lab je ovaj fenomen nazvala „digitalna amnezija“: proces zaboravljanja informacija koje čuvamo na našim digitalnim uređajima i pomoću kojih ih se prisećamo.
Istraživanjem je utvrđeno da je digitalna amnezija prisutna u svim starosnim grupama i podjednako među muškarcima i ženama.
Ne iznenađuje podatak da bi gubitak ili kompromitovanje informacija koje se nalaze na digitalnim uređajima, a naročito mobilnim telefonima, mnoge korisnike dovelo u stanje očaja. Četiri od deset žena i isti broj korisnika starosti 16-24 godine, bili bi obuzeti tugom s obzirom na činjenicu da na uređajima imaju informacije koje verovatno ne bi mogli da povrate. Četvrtina žena i mlađih ispitanika bili bi u potpunom očajanju: njihovi uređaji su jedina mesta gde čuvaju fotografije i kontakt podatke.
Zbog toga je zabrinjavajuće da, uprkos sve većem oslanjanju na digitalne uređaje kao čuvare naših sećanja, kao i ozbiljnim emotivnim posledicama prilikom gubitka tih sećanja, istraživanje pokazuje da korisnici širom Evrope nemaju adekvatnu IT zaštitu. Mobilni telefoni i tablet uređaji su veoma loše zaštićeni: samo jedan od tri korisnika (36 odsto) instalira dodatni softver za IT bezbednost na mobilnom telefonu, dok samo četvrtina (23 odsto) korisnika instalira ovaj softver na tablet uređaju. Svaki peti korisnik (21 odsto) ne instalira dodatnu zaštitu ni na jedan od uređaja koje poseduje.
„Povezani uređaji obogaćuju naše živote ali su, takođe, izazvali i porast digitalne amnezije. Moramo da razumemo koje su dugoročne posledice ovakvog trenda i kako utiču na naše pamćenje i čuvanje ovih informacija. Brojevi telefona onih koji su nam bitni nalaze se samo na dodir od nas tako da se više ni ne trudimo da zapamtimo detalje. Pored toga, neverovatan procenat od čak 86 odsto ispitanika izjavio je da u savremenom i neverovatno povezanom svetu ljudi jednostavno dolaze u kontakt sa prevelikom količinom brojeva, adresa i podataka, i da im to otežava da zapamte sve te informacije čak i kada bi to htel. Otkrili smo da gubitak ili kompromitovanje ovih dragocenih informacija ne bi bila samo neprijatnost, već bi mnoge korisnike ova situacija ozbiljno uznemirila. Kompanija Kaspersky Lab želi da pomogne ljudima da razumeju koji su rizici kojim njihovi podaci mogu biti izloženi, kao i da im omogući da se bore protiv tih rizika, tako što će, na primer, instalirati bezbednosni softver koji bi čuvao njihove uređaje i informacije”, izjavio je Dejvid Em (David Emm), glavni istraživač za bezbednost u kompaniji Kaspersky Lab.
Detaljan izveštaj pod nazivom „The rise and impact of Digital Amnesia: Why we need to protect what we no longer remember“ možete naći na sledećem link-u.
[i] Google Effect on Memory: cognitive consequences of having information at our fingertips, Avgust 2011., Profesor Betsy Sparrow, Kolumbija Univerzitet, profesor Daniel Wegner, Univerzitet Harvard, i Jenny Liu sa Univerziteta Viskonsin-Medison.