Uz porast poslovanja, kompanije sve više koriste nove poslovne alate i cloud servise u pokušaju da učine poslovni život svojih zaposlenih što efikasnijim i fleksibilnijim, kao i u pokušaju smanjenja svojih troškova.
Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky Lab, gotovo dve trećine (63 odsto) kompanija koje zapošljavaju do 249 ljudi koristi jednu ili više poslovnih aplikacija u vidu servisa.
Međutim, ovaj trend među rastućim kompanijama koji ide ka korišćenju cloud servisa radi optimizacije operacija može takođe imati i negativne efekte poput gubitka kontrole nad bezbednošću aplikacija i nad dragocenim podacima klijenata.
Mala i srednja preduzeća olakšavaju sboj rast kroz cloud platforme
I najmanje kompanije,kao i one koje prolaze kroz fazu rapidnog rasta, cloud tehnologije vide kao priliku da sprovode svoje poslovne zadatke na efikasniji i troškovno isplativiji način.
Polovina (50 odsto) kompanija sa do 49 zaposlenih (veoma mala preduzeća) i 40 odsto kompanija sa od 50 do 249 zaposlenih (mala i srednja preduzeća), imaju zaposlene koji redovno rade van kancelarije i kojima je potreban pristup podacima i aplikacijama putem clouda.
Uz povećanje poslovanja kompanija, one doživljavaju rastuću potrebu za cloud servisima: 73 odsto malih i srednjih preduzeća i 56 odsto veoma malih preduzeća koristi barem jedan cloud servis. Među najpopularnijim SaaS (Software as a Service – softver kao usluga) alatima jesu i-mejl, skladištenje dokumenata i servisi za kolaboraciju, kao i finansije i računovodstvo.
IT, sajber bezbednost i manjak kontrole
Ipak, aktivno korišćenje cloud servisa takođe ima i loše strane: IT infrastructure u ovkiru organizacija sve više uključuju više usluga i aplikacija, ali ponekad ne uspevaju da pruže potreban nivo kontrole i vidljivosti. Posledica ovoga je da 66 odsto kompanija koje imaju od 1 do 249 zaposlenih ima poteškoće oko upravljanja ovim heterogenim IT infrastrukturama.
Ova rastuća kompleksnost zahteva od malih i srednjih i preduzeća novi pristup upravljanju infrastrukturom. Međutim, ovde se javlja novi problem: IT specijalisti u okviru kompanije nemaju uvek dovoljnu ekspertizu kako bi izašli u susret ovim izazovima. Takođe, 14 odsto kompanija sa od 50 do 249 zaposlenih stavlja upravljanje IT bezbednost u ruke zaposlenih koji nisu specijalizovani za IT. Ovo može da rezultuje pojavljivanjem pravih rizika po sajber bezbednost kompanija koje nisu uvek u mogućnosti da procene rizike, ili za to nemaju vremena, s obzirom na to da većinu svoje pažnje one posvećuju razvoju poslovanja.
Ko je odgovoran za zaštitu podataka u okviru aplikacija koje se koriste kao servis?
Čak i u kontekstu podređenosti funkcija informacione bezbednosti rastu preduzeća, mala i srednja preduzeća i dalje su svesna toga koliko je za njih važno da osiguraju bezbednost dragocenih podatak svojih klijenata. I za veoma mala i za mala i srednja preduzeća bezbednost podataka jeste glavni izazov sa kojim se suočavaju. Međutim, 49 odsto veoma malih i 64 odsto malih i srednjih preduzeća, dragocene podatke klijenata skladište na mobilnim uređajima zaposlenih. Curenje ovih podataka ima potencijal da izazove ozbiljnu štetu po reputaciju kompanije, kao i finansijske gubitke koji su posledica parnica. Dok velika preduzeća čuvaju resurse koji su namenjeni da se prebrode takve poteškoće, manje organizacije se mogu suočiti sa dramatičnim posledicama, poput prekida operacija ili čak gubitka preduzeća.
Iako su male kompanije svesne ovog problema, one često nemaju jasno razumevanje toga ko snosi odgovornost za ova sredstva, s obzirom na to da se ona obrađuju u okviru cloud servisa. Kompanije sa do 49 zaposlenih ispoljavaju izuzezno uznemirujući stav prema ovom problemu. Na primer, gotovo dve trećine (64 odsto) veoma malih preduzeća su ubeđena da su pružaoci cloud usluga odgovorni za bezbednost aplikacija za razmenu dokumenata, dok 56 odsto malih i srednjih preduzeća deli ovo mišljenje.
„Kako bi uživala u prednostima cloud računarstva bez obzira na fazu rasta u kojoj se nalaze, preduzeća moraju efektivno upravljati nizom cloud platformi i servisa. Presudno za ovo jeste spremnost da jasno prepoznaju ko je odgovoran za sajber bezbednost u okviru IT infrastuktura koje su sve kompleksnije. Bilo da njome upravlja interno osoblje ili savetnik kome se veruje, sajber bezbednost se ne sme zanemariti,“ rekao je Maksim Frolov (Maxim Frolov), potpredsednik globalnog sektora prodaje u kompaniji Kaspersky Lab. „Shodno tome, sva preduzeća bi trebalo da uspostave namensku ulogu u okviru koje bi se vodilo računa o bezbednosti cloud platforma, osetljivih podataka i poslovnih procesa.“
Kako bi se održao odgovarajući nivo sajber bezbednosti u svakoj fazi rasta preduzeća, kompanija Kaspersky Lab nudi portfolio rešenja koja su posebno razvijena za organizacije bilo koje veličine – od malih startapova preko aktivno rastućih preduzeća do zrelih kompanija. U skladu sa rastućim trendom korišćenja clouda, u okviru portfolija kompanije Kaspesky Lab, postoje bezbednosna rešenja koja se mogu primeniti i kojima se može upravljati iz clouda, kao i posebna rešenja namenjena zaštiti cloud aplikacija.